Slučaj „Leonija“ ilustrativno razotkriva sistemske propuste današnjeg ekonomskog modela koji garantuje samo nesigurnost radničkoj klasi Srbije, dok strani kapital obasipa beneficijama
Dok god policija koja je obučena po NATO standardima maršira ulicama okupirane Srbije, neće biti slobode za narod. Ali, jednog dana će doći dan kada će Srbija biti slobodna, i u slobodnoj Srbiji neće biti mesta za one koji su decenijama terorisali narod pod parolom da “samo rade svoj posao”. Verujem da će taj dan svanuti, i spreman sam, kao i brojni saborci i saborkinje iz moje organizacije da život posvetim tom cilju.
Može se zaključiti da je u Srbiji u potpunosti ostvaren ustavni princip plaćanja poreze prema ekonomskoj moći obveznika, uz vrlo bitnu modifikaciju koja se ogleda u tome što ekonomski nemoćnija radnička klasa plaća više poreza od vladajuće klase kapitalista.
Paradoksalno, kao levica nam se predstavlja radikalno desna, kapitalistička i nedemokratska politička pozicija.
Pozivamo sve u borbu za očuvanje univerziteta, ali i u borbu za obrazovanje namenjeno ljudima, a ne kapitalističkoj pohlepi!
U proteklih pet meseci videli smo kako organizovanje odozdo ugrožava vlast i pomaže nam da se artikulišemo i povežemo. Ako nemamo sindikate — napravimo zborove!
Srećan borbeni Prvi maj!
Svi ovi procesi i — od privatizacije do mera štednje, od Zakona o radu do Zakona o izvršenju — deo su istovetnog procesa otimačine i pljačke društvenog bogatstva
Ako ste slobodni 1. maja, pozivamo vas da nam se pridružite na protestu na Slaviji. A ako niste, znajte da ćemo se boriti sve dok u Srbiji ne osvane dan kada će 1. maj, praznik rada pripadati radnicima i radnicama
U ovom nesigurnom, ali nadom prožetom i naizgled sudbonosnom periodu, nalazimo se na mogućem raskršću, zbog čega se samo stalno i iznova nameće pitanje – šta dalje? Nama je jasan bar deo odgovora na ovo pitanje – moramo da izgradimo radikalno drugačije društvo, da raskrstimo sa “ekspertskim” Zakonom o radu
Kapitalistička pohlepa je brutalno likvidirala 16 ljudi u našem gradu. Kao neko ko zaista često putuje vozom zbog svog političkog rada, ne mogu a da gotovo svaki dan ne pomislim kako sam se u trenutku pada nadstrešnice ispod nje mogao naći ja, ili neko koga volim.
