piše:
Mihajlo Nikolić

Od raspada socijalizma i obnavljanja kapitalizma u našoj državi, javnosti se od strane političkih i ekonomskih elita postavlja lažna dilema. Kako bi se sva klasna pitanja gurnula pod tepih, različiti politički akteri u Srbiji pokreću razna “politička” pitanja na koja spram svojih navodno suprotstavljenih pozicija gledaju iz različitih uglova. Istina je da njihov sukob nije suštinski politički, već kulturološki.

Politička suština prve i druge Srbije je potpuno ista, i svodi se na samo dva principa, služba stranim okupatorima i služba krupnom kapitalu. Od desnice, centra, pa sve do lažne levice sve se svodi na isto, raznorazne kulturne sukobe koji ne dopiru dalje od srednje klase koja se s  vremena na vreme organizuje povodom nekih od ovih pitanja, dok ostatak društva usled ovakve nametnute lažne podele ostaje politički pasivan, budući da se većina naroda ne prepoznaje u toj “podeli”.

Naravno, ta podela koja je podmetnuta ljudima ne važi za predstavnike prve i druge Srbije (SPS je bio u koaliciji sa DS-om više puta, LSV je bila u koaliciji sa SNS-om u Novom Sadu i podržala predlog za izgradnju spomenika fašistima u Novom Sadu), što dodatno potvrđuje da njihovi interesi nisu suprotstavljeni već isprepletani. Ne samo da ova podela nije obavezujuća za predstavnike političkih elita, već naprotiv oni neretko prelaze iz drugosrbijanske uloge u prvosrbijansku, i obrnuto.

Aleksandar Vučić je hibrid prve i druge Srbije. SNS je sastavljen mahom od bivših DS-ovih i SRS-ovih kadrova, a njegova politika se svodi na prvosrbijanski polulizam uz neoliberalnu politiku koju baštine predstavnici i prve i druge Srbije (i u programu SRS-a, baš kao i u programu DS-a stoji da se stranka zalaže za liberalnu ekonomiju, odnosno slobodno tržište) Vučić je sam spram okolnosti menjao svoju retoriku i “političke stavove” (izuzev onih političkih stavova koji se odnose na klasna pitanja), pa je od 100 muslimana za jednog ubijenog Srbina prešao put do komemoracije za muslimanske žrtve u Srebrenici. Ipak, njegova retorika  se danas svodi na “umereni nacionalizam” uz garanciju da je Srbija na “evropskom putu”, što ga čini savršenim nacionalistom, i još savršenijim liberalom.

Koliko je podela na prvu i drugu Srbiju, odnosno liberale i nacionaliste banalna može se dobro primetiti na nedavnom slučaju blokade Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde su nacionalistički orijentisani studenti pod pokroviteljstvom Srpske napredne stranke blokirali fakultet zbog sukoba sa profesorom Dinkom Gruhonjićem, jednim od najprepoznatljivijih likova takozvane druge Srbije u Novom Sadu. Ovaj “sukob” je okončan nakon što je ambassador SAD-a u Srbiji, Kristofer Hil došao na Filozofski fakultet i obavio pomirljive razgovore i sa jednom i sa drugom “zaraćenom” stranom, čisto da još jednom ne ostavi dilemu ko upravlja Srbijom, i ko je glavni svuda, pa čak i na fakultetu.

Nas ne zanimaju podele na ljude na osnovu toga da li slušaju ovu ili onu vrstu muzike, da li odlaze u pozorište ili radije biraju fudbalsku utakmicu, da li pišu ćirilicom ili latinicom, jesu li vrnici ili ateisti. Jedina podela koju stvarno prepoznajemo jeste podela na kapitalističke elite koje rasprodaju našu zemlju, eksploatišu radnike, uništavaju javni sektor, i na radne ljude, sve one koji svakog dana rano ustaju kako bi stigli na bedan posao da bi mogli da plate račune, kiriju za stan, lečenje, i sve ostalo što im je oduzeto u procesu “liberalizacije domaće privrede”, pljačke kojoj su kumovali predstavnici i prve i druge Srbije. Sve lažne podele na prvosrbijance i drugosrbijance biće izbrisane kada radnici i radnice uzmu stvar u svoje ruke.

Partija radikalne levice svakodnevno učestvuje u borbi. Naši članovi su aktivni na radnim mestima, prinudnim iseljenjima, odbranama reka, ali i na protestima, štrajkovima i blokadama koje organizuju opljačkani radnici i ostali obespravljeni građani Srbije. Gradimo našu organizaciju i verujemo da je dan kada će radnička klasa preuzeti stvar u svoje ruke sve bliži. Pridružite nam se u borbi, i zajedno ćemo naterati i prvu i drugu Srbiju da drhti pred politički organizovanom radničkom klasom koja ne zauzima moralističke stavove ni jednih ni drugih, ali prepoznaje svoj klasni interes!

Smrt kapitalizmu! Živela radnička Srbija!