Na današnji dan pre devet godine je umrla Verica Barać.
Verica je široj javnosti postala poznata devedesetih godina prošlog veka, kao antiratna aktivistkinja koja se javno usprotivila progonu albanskog stanovništva tokom rata na Kosovu.
Od 2003. do 2012. godine bila na čelu Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, čija vrata je širom otvorila za borbe radnika i malih akcionara protiv privatizacione pljačke. Pored brojnih drugih doprinosa odbrani javnog interesa u Srbiji, Vericina najvažnija zaostavština je njena bespoštedna kritika korupcije u privatizaciji. Pokazala je najširoj javnosti da korupcija i kapitalizam nisu dve pojave u tesnoj sprezi, već jedno te isto.
Verica je verovala u privatizaciju. Bila je uverena da će promena svojinskog oblika iz društvenog u privatni doneti sa sobom odgovorniju upravu i nove tehnologije. Napadajući političke i ekonomske monopole hrabro i beskompromisno sa svojih liberalnih pozicija, i stajući uvek na stranu progonjenih kao istinska borkinja za ljudska prava, Verica nam je svojim radom i javnom borbom ostavila neprocenjivo svedočanstvo o rađanju kapitalizma u Srbiji, bez premca kako u politici tako i u nauci. Bila je retko hrabra da se suoči sa stvarnošću po svaku cenu, pa i po cenu da dovede u pitanje sopstvenu poziciju. Zato što je držala vlasti za obećanje da će privatizacija dovesti do napretka, a ne do uništenja privrede i društva, Verica im bila najveći trn u oku – tajkuni i političari su joj sudili za klevete i uvrede, liberalni ideolozi su pisali da njeni javni nastupi „predstavljaju najveći doprinos obesmišljavanju javne rasprave na temu korupcije u Srbiji. Na isti onaj način na koji je radikalskom retorikom Vojislava Šešelja i njegovih sledbenika već odavno obesmišljena skupštinska rasprava u Srbiji.”
Partija radikalne levice odaje poštu Verici Barać kao osobi koja nije delila naša uverenja, ali je hrabrošću i doslednošću u borbi za svoja uverenja otvorila vrata za leve ideje u Srbiji više nego mnogi naši istomišljenici.
19.3.2021.
