Radnici američke fabrike koja proizvodi autosedišta za “Fiat” — “Fiat siting” iz Kragujevca, dobili su otkaze, a fabrika je pred gašenjem, jer njihove usluge Fiat-u više nisu potrebne. Investitori su radnike ove fabrike već duže vreme, preko zakonskih okvira, zbog nedostatka posla slali na rad u inostranstvo.
Neizvesnost je glavna odlika položaja radnika i radnica u Srbiji. Posle uništenja industrije kroz privatizacionu pljačku, vlastodršci su doveli “strane investitore” koji dobijaju subvencije, ubiru profit i mogu da dignu sidro kad god im padne na pamet, ostavljajući često i cela naselja bez radnih mesta. Strane investicije se predstavljaju kao razvojna šansa, dok su zapravo nastavak uništenja privrede i položaja radništva. Privredna politika — ako uopšte može da se govori o tako nečemu na kapitalističkoj periferiji — podređena je hirovima “investitora”, bez ikakve strategije, plana ili obzira prema društvenim potrebama. Prava radnika su u ovom procesu kolateralna šteta, jer ništa ne sme da stane na put potpunom izrabljivanju prirodnih, industrijskih i ljudskih resursa.
Nedavno je, navodno privremeno, zatvorena i tekstilna fabrika “Kayra textile” u Malom Zvorniku. Prostorije su ispražnjene preko noći, a radnice tri meseca nisu primile platu. Ovakve stvari se dešavaju konstantno, sindikalno organizovanje je u sistemu privlačenja stranih investicija potpuno marginalizovano, a pokušaji apela na savest “poslodavaca” i njihovih slugu iz vlasti na ime “radnih prava”, očigledno su potpuno jalovi.
Jedino rešenje za oporavak privrede i poboljšanje uslova rada jeste političko organizovanje radnika i put ka socijalizmu. Samo tako ćemo moći da se suprotstavimo bahatim “poslodavcima” i “investitorima”.
O servilnosti države čija je, ispostavlja se, glavna funkcija da strani investitori i domaći tajkuni što lakše eksploatišu i pljačkaju radnike, pročitajte i na: Radnici ili profit
