Mere koje predlaže i uspostavlja država Srbija nakon prošlonedeljnih tragedija, i izjave zvaničnika – su katastrofalne. One pokazuju potpunu nesposobnost vlasti da upravlja ovako osetljivom kriznom situacijom.
Posebnu zabrinutost izaziva dopis užičke policije koji je dospeo u javnost, i koji se u drugom obliku pojavio i u Zrenjaninu. Ove dopise niko nije demantovao, niti pojasnio da li je u pitanju politika MUP-a ili samovoljni potezi lokalnih ogranaka.
U dopisima se traži od škola da policiji dostave spisak svih učenika koji bi se u atmosferi paranoje i represije mogli etiketirati kao “sumnjivi” – spisak sve dece koja su bila ili počinioci ili žrtve (!) nasilja i maltretiranja, kao i svih koji se ponašaju “asocijalno” po nekom nejasnom kriterijumu. Policija će onda sa tim spiskom, kako kaže, razmotriti “dalje aktivnosti”.
Pravljenje spiskova “sumnjive” dece pod parolom sprečavanja potencijalnih ubistava je ništa drugo nego vid širenja panike i nasilja nad decom. Upiranjem prsta od strane državnih organa, poslata je poruka i široj javnosti kako treba da gledaju na “asocijalnu” decu — uključujući i decu koja su žrtve nasilja i maltretiranja — za koju država drži da spadaju u problematičnu kategoriju.
Umesto da obezbedi više stručnog kadra u školama, psihološku podršku, mehanizme za sprečavanje vršnjačkog nasilja – ili da poveća opšta ulaganja u javno obrazovanje zarad podizanja školstva na viši nivo – država upire prstom u decu. Traži krivce u deci kako bi izbegla odgovornost za potpuno uništenje obrazovnog sistema zarad njegovog podređivanja tržišnoj logici i logici štednje.
Partija radikalne levice smatra da je ovakav postupak državnih struktura ništa drugo nego sraman pokušaj bega od odgovornosti za katastrofalno opšte stanje u obrazovnom sistemu u Srbiji. Podržavamo poziv Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, koji je pozvao škole da odbiju zahteve za ovakvim spiskovima “sumnjive” dece.
Zalažemo se za besplatno, potpuno javno finansirano obrazovanje od predškolskog, pa do doktorskih studija, uz veća državna ulaganja kako bi obrazovanje bilo kvalitetno i dostupno. Veće ulaganje u obrazovanje, a ne u represiju, je jedino što može povećati bezbednost i učenika i nastavnika u školama.
