Partija radikalne levice u svojim programskim i organizacionim temeljima ima antiimperijalizam, vojnu neutralnost, principe nesvrstanosti i aktivan otpor ratu. Iz te perspektive kao najveću pretnju svetskom miru u poslednjih 30 godina vidimo delovanje NATO imperijalizma koji je doveo do stotina hiljada mrtvih, miliona izbeglica, strahovitog siromaštva, razorenih gradova i država, uključujući i državu u kojoj mi živimo i radimo. S izuzetkom Jugoslavije, međutim, većina ovih razornih ratova dešavala se daleko od dvorišta Evrope i Zapada, i nisu izazivali bes i sablažnjavanje kakvo danas izaziva rat koji se vodi u Ukrajini. O tome svedoči i činjenica da se paralelno sa napadom Rusije na Ukrajinu odvijaju napad Izraela na Damask, SAD na Somaliju i Saudijske Arabije na Jemen, u ratovima koji besne već godinama.
Rusija je svojim napadom na suverenu Ukrajinu izabrala da oponaša NATO, čak neskriveno cinično koristeći i slična opravdanja za rat. Osim toga, potencijalno je doprinela daljoj eskalaciji međuetničkih sukoba u Ukrajini. Ovaj rat nije smeo da se desi i Rusija je, kao velika sila, bila dužna da učini sve što je u njenoj moći da do toga ne dođe. Rat je situacija u kojoj uvek najviše stradaju nevini, koja, čak i kada su ratni ciljevi isključivo vojni, predstavlja strahovitu traumu i poremećen život za celokupno stanovništvo, za civile kao i za vojnike, što smo i ovde bili u prilici da iskusimo. Zato se ratu ne treba radovati. PRL je na doslednim antiratnim pozicijama i zalažemo se za upotrebljavanje diplomatskih sredstava dokle god je to moguće.
Dok je reakcija Rusije neprimerena, ona je i sasvim očekivana nakon višedecenijskog širenja NATO trupa po Evropi i kršenja svih dogovora kojima je okončan Hladni rat. Situacija je dodatno zaoštrena postavljanjem marionetske vlade u Ukrajini, nastojanjem da se ona pridruži EU i NATO, te otvorenom podrškom neonacističkim snagama i politikama u ovoj zemlji, a naročito osmogodišnjim terorom nad stanovništvom u oblasti Donbasa. Licemerno je govoriti o ničim izazvanom napadu Rusije na Ukrajinu i ignorisati činjenicu da se rat nižeg intenziteta tamo vodi već osam godina.
Nadamo da će vojna dejstva prestati u najkraćem roku i da će ruski i ukrajinski zvaničnici sesti za pregovarački sto. Srbija u ovom sukobu mora da sačuva svoju neutralnost. Očuvanje mira mora biti glavni spoljnopolitički cilj Republike Srbije, a svoju neutralnu poziciju može da iskoristi da pomogne pregovore zaraćenih strana. PRL poziva Vladu Srbije da se ne pridružuje evropskim sankcijama Rusiji, jer kao što stojimo na principijelnim antiratnim pozicijama, principijelno smo i protiv sankcija koje su se bez izuzetka pokazale kao sredstvo koje je po stanovništvo pogođenih zemalja gotovo jednako devastirajuće kao rat. Naročito je važno da kao zemlja koja je pretrpela udar sankcija zauzmemo čvrst stav da nikome tako nehumane mere nećemo nametati.
Takođe pozivamo sve progresivne snage u Srbiji i na Balkanu da usled ruskog napada na Ukrajinu ne posegnu za apologijom zapadnog imperijalizma, ili pak izjednačavanja “svih imperijalizama”. U svetu u kome SAD i njihovi saveznici i sateliti vode nebrojene ratove u najudaljenijim delovima sveta, postavljaju i smenjuju režime, ne može se govoriti o nekakve dve jednako opasne suprotstavljene strane. To ne znači da treba imati iluzije o dobroćudnoj Rusiji — odnosi građanskih nacionalnih država baziraju se na interesima, ne na vrednostima — već da su materijalne okolnosti takve da lažno izjednačavanje dveju disproporcionalno nejednakih strana može samo pomoći nekontrolisanom nastavljanju NATO ekspanzije koja sada već dobija obrise neskrivenog i ogoljenog nasilništva.