Prenosimo saopštenje Inicijative Protiv spomenika saradnicima okupatora: “Aleksandre Šapiću, nikad ne zaboravi ko ti je bio đed!

U jeku predizborne kampanje, Aleksandar Šapić, kandidat Srpske napredne stranke za gradonačelnika Beograda odlučio je da u javnost iznese za njega ključan problem – grob Josipa Broza Tita ,,na najlepšem brdu u Beogradu”. Najavio je da će pokrenuti inicijativu da se Titovi posmrtni ostaci premeste u Kumrovec, a da Kuća cveća postane Muzej srpske istorije. Slične ideje iznosio je i jesenas, dok je još bio gradonačelnik. Na Šapićevoj listi kandidata za odbornike, kako mediji pišu, nalaziće se i Aleksandar Jerković, kandidat za gradonačelnika na decembarskim izborima, koji je tokom svoje kampanje takođe govorio o premeštanju Titovih ostataka kada je odlazio u Muzej Jugoslavije maltretirajući zaposlene.

Ovakvi stavovi u našoj javnosti nisu novost, iznosili su ih do sada razni politički nebitni akteri ili opskurni desničari, ali novost je da neko sa pozicije vlasti, i ko ponovo planira da istu poziciju osvoji, govori tako nešto.

Ne ulazeći u previše detalja, podsetićemo javnost, i Aleksandra Šapića, na nekoliko činjenica.

– Muzej Jugoslavije, u okviru kojeg se nalazi popularna Kuća cveća, bavi se i socijalističkom i Kraljevinom Jugoslavijom (tako je, Jugoslavija ne počinje sa komunistima) i obe te države predstavljaju sastavni deo srpske istorije, i to vrlo važan. Nije potrebno da jedan gradonačelnik razmišlja o promeni imena takvog muzeja ili da nas podseća na to šta je srpska istorija, mi znamo i ne bežimo od nje.

– Josip Broz Tito, prema gotovo svakom relevantnom istraživanju, u Srbiji i dalje uživa veću popularnost od bilo kog političara nakon njega, uključujući i trenutno popularnog Aleksandra Vučića.

– Osim šačice naših sugrađana koji su naseli na antikomunističku propagandu finansiranu zapadnim novcem, i dela omladine koju više od dve decenije uče i ispiraju joj mozak oni koji po zadatku revidiraju istoriju, većina naroda pamti period za vreme Tita, period socijalizma, istorijski ispravno. U tom periodu, i srpski, i svi ostali jugoslovenski narodi i narodnosti, bili su na svom vrhuncu, u svakom smislu. Kontrast između kvaliteta života većeg dela društva, radničke klase, tog perioda i danas, i više je nego očigledan.

– Novi Beograd, na koji je Aleksandar Šapić toliko ponosan, svi bazeni u kojima je Šapić trenirao i pripremao se za karijeru, i generalno Beograd kakav smo znali pre kapitalističkog investitorskog urbanizma, delo su sistema za koji su se izborili komunistički revolucionari, poput Tita, ali i Šapićevih deda. Ako se Šapiću već kopa, umesto grobova bolje neka kopa za novi bazen. Pljuvanjem po istoriji pljuje i po svom Novom Beogradu, i po svojim precima.

– Da, obojica deda Aleksandra Šapića bili su partizanski borci. Kao i veći deo naroda koji je bio spreman da puškom krene protiv okupatora, a posebno sa Korduna odakle je jedan deo Šapićevih predaka, i njegov deda se priključio Narodnooslobodilačkoj borbi na čelu sa Komunističkom partijom i Titom. Velike su šanse da se u svom borbenom putu sukobio i sa kolaboracionistima četnicima, saradnicima Nemaca, Italijana, a i ustaša u Šapićevim krajevima. Te četnike danas Aleksandar Šapić hvali kao oslobodioce srpskog naroda, u skladu sa politikom i njegove bivše Demokratske stranke, i sadašnje Srpske napredne stranke.

Podedestnik Šapiću

U skladu sa svim ovim poručujemo da novi talas revizionizma neće proći i nećemo dopustiti da nesposobni političari prikupljaju jeftine političke poene preko prekrajanja naše istorije i laganja naroda, i podsećamo Aleksandra Šapića:

Šapiću, Nikad ne zaboravi ko ti je bio đed!