Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je povratak naplate gradskog prevoza u ruke grada kroz osnivanje novog javnog preduzeća za ovu delatnost. Ovaj potez došao je nakon više od decenije neodrživosti i nezadovoljstva građana i građanki privatizacijom naplate. Mnogima se to učinilo, a tako je i predstavljeno, kao “povratak države” u uređenje javnog prevoza. Privatizacija javnih službi je nešto protiv čega se PRL dosledno zalaže godinama – ali ovaj povratak naplate prevoza gradu je pokazatelj toga zašto neoliberalna država ne radi za narod, kao i pokazatelj skandalozno loše uprave Srpske napredne stranke nad javnim preduzećima.
JKP Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd” osnovano je za dobrobit građana Beograda kao složeni sistem koji se stara o kvalitetu i dostupnosti javnog prevoza.
Međutim, gradska vlast već dugi niz godina koristi ga za gomilanje profita u džepovima nekolicine privatnika. Ovaj proces je počeo devedesetih godina sa dodeljivanjem preduzeća kao prćije političkim kadrovima i privatizacije najunosnijih linija prevoza; zatim je, od dvehiljaditih, preduzeće rasparčano i u privatizacionoj pljački postepeno su prodavani različiti elementi preduzeća bitni za njeno poslovanje, kako kroz direktnu prodaju, tako i kroz javno-privatna partnerstva. Tako je GSP pretvoren u “gubitaško” preduzeće, u potpunosti zavisno od privatnika i gradske uprave.
Taj proces nije zaustavljen Šapićevim vraćanjem naplate “u ruke grada”. Ne samo što će novo preduzeće biti u potpunosti pod kontrolom vladajuće stranke, poligon za zapošljavanje na stvarnim i fiktivnim radnim mestima — stranačko zapošljavanje je nus-pojava, a ne glavni problem neoliberalizacije i otrgnute uprave javnim sektorom. Gradsko saobraćajno preduzeće nakon ovoga i dalje neće biti samoodrživi sistem kakav je bio pre početaka rasparčavanja i privatizacije. Novac od naplate slivaće se u novo, nepotrebno preduzeće, i do GSP-a će dolaziti samo na milost i uz posredovanje gradske uprave. Tako će centralizacija uprave nad javnim sektorom biti još čvršće u rukama neoliberalne političke elite, koja strukturno radi za krupni kapital čak i kada formalno raskine ugovor sa nekom pojedinačnom privatnom firmom; i koja neće stvarati snažan i održiv javni sektor.
Kao i uvek, teret ovakve politike snosi narod. Rukovodstvo GSP-a zaposlene maltretira na razne načine, preti otkazima i otpušta kada progovore o stanju u preduzeću, a sve to uz bedne plate i loše uslove rada. Koliko samo vozača GSP-a je bilo i biva primorano da pređu granicu i sednu za volane evropskih ili američkih prevoznika samo kako bi prehranili porodicu, radeći nehumane smene. Mnoga vozila su u katastrofalnom stanju i prečesto se kvare, a svakim danom ih je sve manje na ulicama Beograda; kašnjenja, preskočeni polasci i trajno ukidanje linija su redovna pojava. Istovremeno, logika kapitala tera narodne mase iz svih krajeva naše zemlje da se u glavni grad tiskaju u sve većem broju, stvarajući sve veće i veće gužve. I na sve to, u doba ekonomske krize, divljanja cena osnovnih životnih namirnica i nepristupačnih kirija, gradski vlastodržci usuđuju se da nam za usluge GSP-a traže pare koje nemamo, povrh opscenih količina novca koje različitim malverzacijama već izvlače iz ovog preduzeća.
Delove Programa PRL o javnom prevozu i o javnom sektoru možete naći OVDE.
Saglasno našim programskim načelima, predlažemo sledeće rešenje za problem javnog prevoza u Beogradu:
– Vratiti naplatu karata u nadležnost GSP-a – ne u Šapićevo novo preduzeće kojim se namerno stvara haos u sistemu;
– Obezbediti dostojne plate i uslove rada za vozače i radnike GSP-a, kao i punu slobodu govora i sindikalnog organizovanja;
– Sve privatne linije vratiti pod kontrolu GSP-a;
– Vratiti sve garaže i servise koji su dodeljeni privatnicima – pod kontrolu GSP-a;
– Dodatno popuniti budžet GSP-a oporezivanjem korporacija koje posluju na teritoriji grada.
U narednom periodu bićemo na našim štandovima na ulicama Beograda. Dođite da se upoznamo i zajedno popričamo o ovoj temi!
Za Beograd po meri radnog naroda!
