Fašizam je pobeđen od strane socijalizma

U susret ovom datumu, podsećamo se da fašizam nisu pobedile apstraktne vrednosti kapitalističke zapadne civilizacije – ona ga je i izrodila i omogućila njegov krvavi pir. Fašizam je pobeđen od strane socijalizma. Srušili su ga vojnici Crvene armije radnika i seljaka, trud miliona građana i građanki Sovjetskog Saveza, i idejna i organizaciona snaga prvog socijalističkog društva. Rame uz rame sa njima borili su se i stotine hiljada naših predaka koji su oslobodili svoju zemlju od okupatora.

Istorijski fašizam je nastao kao ogoljena diktatura krupnog kapitala, koji u periodu krize i propadanja teži sve brutalnijim metodama kako bi očuvao vlast i položaj. Iz istih razloga, Evropsku Uniju danas sve više zahvata krajnja desnica – i to ne samo kroz izborne rezultate otvoreno fašističkih stranaka, nego i dubinski, kroz sve njene pore.

“Tvrđava Evropa”

Evropska Unija i njeni nosioci sve više skidaju maske “demokratije” i “ljudskih prava”, koje su decenijama zloupotrebljavali za imperijalističke ciljeve, i otkrivaju nam šta je novi oblik Evropskog projekta: „Tvrđava Evropa“ u kojoj se masovno guše radnička prava, kojom vlada sve otvorenija i brutalnija policijska represija; gde je sloboda informisanja i izveštavanja mit i gde se guši svako mišljenje koje ne odgovara zapadnom imperijalizmu.

Evropa koja uvodi sankcije i vodi ekonomske ratove protiv „nepodobnih“ zemalja. Evropa koja ucenjuje druge zemlje da se odreknu suvereniteta i da se na silu, na sopstvenu štetu, pridružuju njenim licemernim sankcijama.

Evropa koja sve više pravi žrtvene jarce od bliskoistočnog, balkanskog i istočnoevropskog stanovništva. Evropa koja, nakon što je zajedno sa SAD destabilizovala i opustošila Bliski istok, sada nasilno odbija a po potrebi i ubija izbeglice iz razorenih područja. Evropa koja pokušava da periferne države pretvori u sabirne logore kako bi održala iluziju mira i stabilnosti u centru.

Evropa koja ne samo što ne osuđuje i ne sankcioniše fašističke ekscese režima u Kijevu, nego ga finansira i naoružava za potrebe zapadnog imperijalizma – sprečavajući smirivanje sukoba, produžavajući ratna stradanja, i nanoseći nenadoknadivu štetu regionu.

Evropa koja ne samo što ne osuđuje i ne sankcioniše genocidno nasilje Izraela nad narodom Palestine, nego ga finansira i naoružava za potrebe zapadnog imperijalizma – direktno pomažući nastavak Izraelske politike kolonizacije i istrebljenja u kojoj je već ubijeno 15,000 dece za samo nekoliko meseci.

Evropa koja svake godine klizi bliže ratu.

Posledice potčinjavanja EU

Situacija u Evropi daje svoje odjeke i kod nas. Pravljenje ustupaka zapadu je sržna politika kapitalističke vlasti u Srbiji već decenijama, i ti ustupci postaju sve širi i sveobuhvatniji.

Naše radno i stambeno zakonodavstvo je uništeno pod uticajem evropskih i američkih „partnera“, i pretvoreno u okvir za neobuzdanu eksploataciju i otimanje. Naša industrija je opustošena i rasprodata. Naša tranzicija ka Evropi nikad nije bila tranzicija u bolju budućnost, nego tranzicija u društvo jeftine i obespravljene radne snage, i na tom putu već decenijama „napredujemo“.

Iako zvanično ima politiku vojne neutralnosti, Srbija je potpisala nekoliko ugovora o specijalnoj saradnji sa NATO paktom, i sprovodi vojne vežbe sa NATO paktom – od 2022. isključivo (!) sa NATO paktom.

Srbija ne samo što se pridružila evropskim režimima sankcija u nekoliko navrata, nego i izvozi oružje u Izrael i Ukrajinu; i na taj način direktno pomaže ratove i zločinačke poduhvate NATO pakta.

Na regionalnom planu, EU-NATO hegemonija takođe nije donela ni stabilnost ni prosperitet. Kod naših suseda koji su ušli u Evropsku Uniju, taj ulazak je samo zacementirao sve dublje siromaštvo i nejednakost. U Bosni i Hercegovini vidimo da snažan i institucionalno ozvaničen uticaj zapadnih zemalja nije izgradio okvir za dugoročan mir i da tenzije sve vreme bukte.

Na Kosovu, EU i SAD su dali upravu ultranacionalističkim Prištinskim vlastima, koje sprovode konstantnu represiju nad srpskim stanovništvom. U prethodne dve decenije sprovedeno je i nekoliko talasa masovnih proterivanja i pogroma srpskog, romskog i drugog ne-albanskog življa; sve u senci NATO vojnih baza. Ovo, uz druge krizne tačke, samo doprinosi rastu tenzija na Balkanu i atmosferi opšteg zveckanja oružjem.

Elita ne nudi alternativu

Uz sve protivrečnosti i bedu evroatlantskog puta, politička elita Srbije ne nudi i ne traži alternative. Dok se vlast hvali potčinjavanjem zapadnom imperijalizmu, veći deo opozicije im zamera što potčinjavanje nije još temeljnije i sveobuhvatnije. Onaj deo desnice koji deklarativno nije za EU i NATO integracije se svojski trudi da im ne zasmeta; i kao svoj glavni zadatak uzima širenje mržnje prema našim sugrađanima, normalizaciju policijske i parapolicijske represije, i pokretanje besmislenih „kulturnih ratova“ za retradicionalizaciju društva. Ove metode preusmeravanja besa kroz šovinizam i odvlačenja pažnje retradicionalizacijom se obično vezuju za desnicu; ali kako raste kriza kapitalizma u našoj sredini, za njima sve više i više poseže celokupna vladajuća klasa.

„Liberalni“ deo političke elite, naravno, ne predstavlja nikakvu prepreku širenju fašističkih ideja i metoda – oni i sarađuju u jačanju fašizma. Tako se u govorima liberalnih i pro-zapadnih političara i na stranicama liberalnih i pro-zapadnih medija redovno može videti propagiranje mržnje prema siromašnim građanima Srbije, propagiranje mržnje prema Romima, opravdavanje i zazivanje kapitalističkog nasilja i represije nad radničkom klasom…
(Tzv. „liberalni“ mediji čak radije daju prostor desničarima, nego da priznaju činjenicu da su progresivne i slobodarske struje u Srbiji protiv NATO pakta. Tako su „Slobodna Evropa“ i CNN-ova grupa medija – N1, Danas, Nova S – potpuno cenzurisali i prećutali levičarski anti-NATO protest 24. marta 2024, kojem je prisustvovalo nekoliko stotina ljudi; a detaljno ispratili desničarski protest održan istog dana.)

Revizija istorije: antikomunizam u službi raspodaje i eksploatacije

Kako bi ublažila rascep između mitologije i stvarnosti tranzicije iz socijalizma u kapitalizam – stvarnosti, koju narod svaki dan oseća na svojim leđima – vladajuća klasa u Srbiji poseže za banalnim i ispraznim antikomunizmom.

Satanizacija partizana-oslobodilaca Srbije. Rehabilitacija fašista i saradnika okupatora (po uzoru na evropske partnere – koji slave SS trupe kao „borce protiv ruske okupacije“, i podmuklim rezolucijama izjednačavaju graditelje Aušvica sa onima koji su ga uništili i oslobodili). Pozivi na uklanjanje Titovog groba. Pokušaji izgradnje spomenika „žrtvama komunizma“ – „žrtvama“ sa spiska na kojem se redovno javljaju imena nemačkih oficira, pripadnika ustaškog pokreta, i drugih osvedočenih koljača.

Sve ovo su taktički potezi pljačkaške kapitalističke elite; koja želi da se brendira kao nosilac izmaštane i potpuno nematerijalne nacionalne obnove, dok rasprodaje svojim saradnicima i svojim američkim i evropskim gazdama sve što je ostalo da se rasproda.

Satanizacija komunizma je poslužila kao izgovor za privatizacijsku pljačku, za brisanje radničkih prava i prava na dom, za masovna otuđenja državne i društvene imovine u tzv. „restituciji“ – pa čak i kao jedno od opravdanja za nedavnu prodaju Generalštaba Amerikancima.

Ova prodaja Generalštaba, simbola NATO agresije – i to upravo vinovnicima te agresije – nam govori sve što treba da znamo o anti-komunizmu u Srbiji. Vašington i Tvrđava Evropa nalaze svoje saveznike u našoj vladajućoj klasi; i od tih saveznika ne očekuju poštovanje demokratskih obzira i ljudskih prava, nego ubrzanu fašizaciju kako bi se omogućila dalja pljačka, eksploatacija do koske, i nepopularne „integracije“ u službu zapadnog imperijalizma.

Socijalizam – jedina alternativa

Socijalizam je jedina ideja i snaga koja je ovde pobedila nacizam; jedina u kojoj je narod Srbije konačno ostvario slobodu i dostojanstvo; i jedina koja danas može da se obračuna sa ekonomskom krizom, prekine spiralu opšteg siromaštva i egzistencijalne nesigurnosti, spreči eskalaciju međunacionalnih tenzija i zaustavi srljanje u rat.

Svrha onih koji pljuju socijalizam, negiraju njegove zasluge i pokušavaju da se obračunaju sa njegovim nasleđem je da prikažu kako kapitalistički poredak, i svakodnevno nasilje i eksploatacija koju on vrši nad svima nama, nemaju alternativu.

Mi znamo da imaju i znamo da imamo za šta da se borimo.

Smrt fašizmu, sloboda narodu, slava oslobodiocima.