Slučaj prinudnog iseljenja porodice Havatmi predstavlja još jedan dramatičan primer izbcivanja na ulicu onih koji su postali žrtve nehumane prakse i samovolje privatnih izvršitelja.

Stan u kom žive penzionerka Branka Havatmi i njen sin sa invaliditetom, prodao je privatni izvršitelj Nenad Botorić. Branka Havatmi ne izbegava plaćanje duga, koji iznosi 6.500 evra. Prema njenim navodima, Botorić prethodno nije pokušao ni jedan od manje drastičnih načina naplate duga, niti je Branki dostavio odluku o prodaji stana i dao joj priliku da zaustavi postupak i plati dug na drugi način.Stan u opštini Stari grad površine 48 kvadratnih metara, na lokaciji gde se kvadrat stambenog prostora prodaje za više od 2.000 evra, prodat je za svega 16.000 evra. Sve to je užasna svakodnevnica sistema u kom pravičnost i humanost izvršenja zavise isključivo od ličnosti izvršitelja. Ukoliko je izvršitelj osoba bez savesti, ne postoje nikakve sistemske prepreke da takav čovek ne oduzme šta god poželi i uništi živote čak i jednoj penzionerki i njenom sinu sa invalidetetom.

Jedino što mu još može stati na put je solidarnost građana i građanki. Brankine komšije su već sprečile raniji pokušaj iseljenja, a najava narednog iseljenja, zakazanog za 4. maj, pobudilo veliku pažnju medija i građana na društvenim mrežama.

Trajno rešenje i sprečavanje daljeg nasilja nad najugroženijima moguće je samo ukoliko se stvari promene sistemski. Pre svega, nužno je zabraniti izvršenja duga nad jedinim krovom nad glavom kao i prinudna iseljenja po bilo kom osnovu iz jedinog stana kojeg dato domaćinstvo ima i može da priušti, po uzoru na procedure koje se primenjuju u Sloveniji. Takođe, izvršenja se moraju vratiti u nadležnost suda kako bi se štitio javni interes a ne privatna volja izvršitelja. Naglašavamo da je po obavezama koje proističu iz Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, država dužna da obezbedi sistem u kom će se prinudna iseljenja sprovoditi samo kao poslednja opcija, uz puno poštovanje prava građana koji se iseljavaju, i apsolutnu  zabranu da posle iseljenja postanu beskućnici. Nažalost, svedoci smo da država, umesto pomoći najsiromašnijma, učestvuje u daljem produbljivanju njihovog siromaštva i narušavanju dostojanstva, stvarajući društvo nepravde i bede.

Napominjemo da je Branka Havatmi pokušala da se žali Komori javnih izvršitelja na Botorićevo nečovečno postupanje, i da je Komora u potpunosti stala iza svog člana, što nam jasno govori kakve će biti posledice ukoliko se propisi što hitnije ne promene, i ukoliko se u međuvremenu solidarni građani, komšije, prijatelji i svi koji se protive iživljavanju nad najslabijima ne mobilišu protiv nasilja i samovolje.

 

U Beogradu, 3. maja 2017. godine

 

Socijaldemokratska unija

Ministarstvo prostora

Ne da(vi)mo Beograd

Ko gradi grad

Yucom – Komitet pravnika za ljudska prava

Učitelj neznalica i njegovi komiteti

Udruženje radnika i prijatelja Trudbenika

Jednakost

Levi samit Srbije

Marks 21

Udruženi pokret slobodnih stanara, Niš

Grupa za konceptualnu politiku, Novi Sad

PRAXIS

Žene u crnom

Rekonstrukcija zenski fond