Radnici i radnice Pošte Srbije su se 6. oktobra ponovo okupili na protest ispred Vlade Srbije. Protest je organizovao sindikat “Sloga” sa jasnim sindikalnim zahtevima: uvećanje zarade za najmanje 30%, hitna isplata solidarne pomoći radnicima, kao i da se radnici Pošte najkasnije 120 dana od zaposlenja angažuju po ugovoru na određeno vreme, a nakon dve godine na neodređeno vreme.

Nažalost, protest je u javnost zapažen isključivo po tome što je zrenjaninski poštar i aktivista “Sloge” Petar Petrović govorio kako se zaposlenima u pošti koji su potpisali ugovor na određeno vreme nudi produžetak ugovora pod uslovom da se učlane u SNS, ili da sakupljaju kapilarne glasove. Partija radikalne levice najoštrije osuđuje pritiske poslodavaca na radnike da služe SNS-u, međutim nasilje o kom je hrabro progovorio Petar Petrović je samo symptom mnogo većeg problema i u Pošti i u bilo kom drugom javnom ili privatnom preduzeću u Srbiji. A taj mnogo veći problem su zarade od kojih ne može da se živi, i nesiguran radni odnos koji poslodavac u svakom trenutku može da otkaže i da uskrati radničke porodice i za ono malo prihoda koje imaju. Dokle god govorimo samo o posledicama, a ne o uzrocima, nećemo ni krenuti da rešavamo svoje probleme.

Dovljno je strašno samo po sebi što radni narod u Srbiji uopšte mora da štrajkuje i da protestuje za zarade na ivici preživljavanja i za život bez svakodnevnog stresa od gubitka posla. Još je strašnije što i kada se radnici i radnice pobune, do najšire javnosti uopšte ne stignu njihovi stvarni problemi.

Tiranija SNS-a jeste problem, ali uzrok tog problema je siromaštvo i nesigurnost radnika i radnica, tako da političke partije koje se užasavaju nad “kapilarnim glasovima”, a ne garantuju radnom narodu zarade od kojih može da se živi i siguran radni odnos, zapravo pokazuju da ni same ne žele da menjaju užas kapitalističke periferije u kom živimo.

RADNIČKI ŠTAB