Gde se danas nalazi radnička klasa u Srbiji?

Kada političari pričaju o represiji vlasti, to nikad ne uključuje onu suštinsku, a najsvirepiju represiju koju trpi radni narod.

To je represija eksploatacijom i represija dugovima.

Privatizacija i mere štednje ostavile su zemlju bez privrede i infrastrukture, a narod bez poslova i u dugovima.

Zakon o radu iz 2014. godine praktično je ukinuo sva prava i moć koju su radnici imali i uveo neograničenu vlast gazda, pre svega stranih investitora.

Zakon o izvršenju iz 2011. godine omogućio je bankama i moćnicima da efikasno otimaju imovinu običnih ljudi, kojima je ukinuo svaku zaštitu i ostavlja ih i bez krova nad glavom.

Između ova dva zakona, između eksploatacije gazde i represije izvršitelja, žive radnici i radnice u Srbiji danas.

Oba ova zakona dobili smo u sklopu evropskih integracija, a sponzorisao ih je USAID. USAID je ukinut, ali njegove “strukturne reforme” i plačka neće biti ukinute nikada, samo menjaju formu.

Zato su prazne sve priče koje obećavaju “radnička prava” ili humaniji izvršni postupak, ili bilo kakav boljitak za narod, ako ne obećavaju i raskrštanje sa temeljima imperijalističke okupacije.

Zato vas pozivamo da se zajedno organizujemo u borbi za radničku Srbiju, za krov nad glavom, protiv dužničkog ropstva i protiv imperijalističke okupacije i kapitalističke eksploatacije!

U proteklih pet meseci videli smo kako organizovanje odozdo ugrožava vlast i pomaže nam da se artikulišemo i povežemo. Ako nemamo sindikate — napravimo zborove!

Srećan borbeni Prvi maj!