Nelegalna gradnja dvoraca na Savskom nasipu nije samo ilustrativan slučaj bahatosti i korupcije, već je drstična pretnja zdravlju i bezbednosti Beograđana. Ipak, iako je skandal već godinama prisutan u medijima, iako lokalni aktivisti uporno alarmiraju javnost na moguće katastrofalne posledice gradnje vila na Savskom nasipu po vodosnabdevanje i odbranu od poplava, volja naroda da se odbrani od preteće katastrofe nije ni blizu ravna ozbiljnosti pretnje.

Srbija prednjači u Evropi po nejednakosti, po beznadežnom siromaštvu većine i neobjašnjivom bogatstvu elite. Da li se u zemlji u kojoj većina živi od danas do sutra, može razvitimasovan otpor zakonu jačeg? Može li se na kapitalističkoj (polu)periferiji voditi borba protiv korupcije ako istovremeno nije i borba protiv nejednakosti? I koruptivne prakse koje uništavaju javna dobra, i ekstremne nejednakosti koje parališu borbu za javno dobro, vode zajedničko poreklo iz procesa privatizacije. Kada su nam ugrožena elementarna javna dobra kao što su vodosnabdevanje i orbrana od poplava, i kada društvo godinama pokazuje drastičnu nemoć za nužnu samoodbranu, važno je da razgovaramo kako smo došli dovde da bi smo znali gde je izlaz.

Kako se do sada odvijala borba za Savski nasip i kako se može proširiti? Odgovore na ova pitanja tražimo u razgovoru sa:

• prof. dr Aleksandrom Smiljanić, aktivistkinjom za odbranu Savskog nasipa

• politikologom Markom Aksentijevićem

Razgovor moderira Ivan Zlatić, član Predsedništva PRL.