Posle decembarske obustave rada iz 2019. godine i zahteva radnika upućenih rukovodstvu o boljim uslovima rada, ispunjen je samo onaj o visini zarada i to kompromisno, na pola puta. Od obustave je prošlo više od godinu dana, a tim radnika koji je pregovarao čitavu godinu raspušten je, pre svega zahvaljujući rukovodstvu preduzeća i ljudima iz Vlade koji su bili delegirani da pregovaraju. Nije imalo više svrhe pregovarati jer ono što je i bilo potpisano nije ispunjeno, a dug vremenski period je zamaglio suštinu problema, te je preduzeće gurnuto u još veće probleme.
Trenutno u “Pošti” na privremeno-povremenim tzv. PP ugovorima radi preko četiri stotine radnica i radnika, u prekarnom i neizvesnom radu, neznajući svoju budućnost u preduzeću. Zakonski, ovi ljudi su nakon dve godine ili morali biti primljeni na neodređeno ili im je trebalo dati otkaz. Ništa od navedenog nije učinjeno, što predstavlja kršenje zakona. U prilog zapošljavanju ovih ljudi ide i ukidanje uredbe o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, ugovore na neodređeno dobio mali broj ljudi. Za to vreme, uprava je zapošljavala stranačke “kadrove” i tako bezpotrebno gomilala funkcionere.
U međuvremenu se i pojavila pandemija korona virusa. Nedovoljna zaštitna sredstva i širenje zaraze, kao i prvi smrtni slučajevi su obeležili sam početak epidemije. Rukokovodstvo ne brine za radnike i svesno ih gura u još dublju zdravstvenu krizu; ne vrši se preraspodela niti radnog vremena, niti radne snage, pa su pred kraj prošle godine mnogobrojne pošte bile i prepolovljene sa brojem radnika, i sistem je otežano radio.
Sramotno je da je “Pošta” kao javno preduzeće godinama u državni budžet uplaćivala veći deo dobiti, a da se za vreme pandemije zaposlenima koji su bili zaraženi i bolesni nije isplaćivalo 100% bolovanje, što je bila preporuka Vlade. Pojavljuju se brojni drugi problemi u samoj strukturi posla, koje uprava želi da reši isključivo na štetu radnika, sa ciljem da se što više posla obavlja što manji broj radnika- produktivnost se povećava, a zarade ostaju iste. Drugim rečima, povećava se profit na uštrb radnika, koji se stavljaju u sve teži položaj.
Sindikati koji su na strani radnika, “Solidarnost” i SSPR, nemaju reprezentativnost, dok se rukovodstvo jedinog reprezentativnog, PTT sindikata, pokazalo kao štetočinsko po radnice i radnike pošte. Oni su ispregovarali sa upravom produženje starog kolektivnog ugovor, koji je loš po radnike. Uz Zakon o radu i najavljenjim izmenama, položaj radnika “Pošte” je višestruko ugrožen. Tako da su zahtevi sa poslednjeg protesta 6.2.2021. godine gotovo identični, dopunjeni zahtevom od 100% bolovanja za sve obolele od korona virusa. O zarada iz dobiti, odnosno preraspodeli dobiti, niko i ne priča, jer je štetočinska uprava ugrozila poslovanje ovog profitabilnog preduzeća.
Razloga je mnogo za nezadovoljstvo, ali da li radnici i radnice “Pošte” imaju snage za radikalnijim merama, radikalnijim i od onih iz decembra 2019. godine.
Ostaje nam da se nadamo, dotle Partija radikalne levice daje punu podršku radnicama i radnicima “Pošte”.
Medijska služba PRL
