Nakon lažnih optužbi za pisanje grafita o STAV-u i Dinku Gruhonjiću u ime AFANS-a, ovog puta udružene organizacije (iako je za mnoge to zaista prejaka reč), leve malograđanštine i eko progonitelja Roma i sirotinje sada su izmislile da se Partija radikalne levice i Anarhosindikalistička inicijativa raduju i likuju nad hapšenjima aktivista.
Okupljene malograđanske organizacije su tu tvrdnju prosto — izmislile, kao što su bez ikakvog dokaza izmislile i da su naši članovi napisali politički šizofren grafit koji se nedavno pojavio u Novom Sadu. I jedna i druga tvrdnja se zasniva isključivo na antipatiji pomenutih malograđanskih organizacija prema PRL, i svesti da u određenim medijima mogu poturati takve narative bez ikakve konkretizacije i dokaza. Ne podržavamo represiju neoliberalne države, veoma dobro svesni da može da se okrene protiv bilo koga i to smo iskusili na svojoj koži. Štaviše, znamo i mnogo puta smo posvedočili i da je ona najčešće okrenuta protiv onih koji nemaju nikakvu ”solidarnu zaleđinu” koja može da im stane u odbranu.
Međutim, ne pristajemo ni na potpuno selektivne moralne ucene i pokušaje izgradnje kulta ličnosti oko političkih snaga koje su uhvaćene u planiranju najgrublje i najnasilnije sabotaže studentskog pokreta — u stvari u pokušaju uništenja studentskog pokreta kao takvog. Oni zaslužuju zaštitu od policijske represije tačno onoliko koliko i svaki drugi građanin ove zemlje — i ni mrvu poštovanja i specijalnih privilegija preko toga.
Da nije u pitanju nikakav politički princip, već isključivo moralna ucena malograđanske levice, jasno je i iz toga što su oni poslednji koji se vode principom da “solidarnost nije nagrada za ispravne stavove”. Inače bi sada njihove stranice prštale od objava podrške Srđanu Žuniću koji je u pritvoru od pre protesta 15. marta isključivo zbog snimanja u Pionirskom parku, a koji čak i nema mašineriju civilnog društva, fondacija i opozicije uz sebe.
Ono što zapravo stoji iza ovog apela na “solidarnost” je apel na političku saradnju sa organizacijama i ideološkim pozicijama kojima pripadaju uhapšeni aktivisti, na kojoj malograđanska levica kao na jedinom mogućem putu insistira već decenijama. Šta o tome mislimo je tema za poseban tekst.
Na kraju, iako su pod uticajem organizacija civilnog društva vičnijih diplomatiji sada ublažili svoju retoriku, ostaje činjenica da je AFANS svojim prvim saopštenjem otvorio lov na naše aktiviste u Novom Sadu, te da su dobijali vrlo ozbiljne pretnje nasiljem. To ne zaboravljamo i sasvim sigurno ih, solidarno, nećemo ostaviti na cedilu.
