Tekst napisala naša omladinska organizacija - Radnička omladina
Na današnji dan tokom čuvene Kolubarske bitke 20. novembra 1914. godine poginuo je Dimitrije Tucović.
Bio je jedna od najznačajnijih figura srpske istorije uopšte, čovek koji je svoj život posvetio radničkoj klasi i društvenom napretku i koji je bio jedan od najsposobnijih srpskih marksista. Njegova društvena i ekonomska misao utkane su jedna u drugu, te se teško mogu odvojeno posmatrati. Politika mu je zasnovana na teoriji, a teorija se uvek izliva u politiku.
Ekonomska misao Tucovića okrenuta je čoveku: on manje raspravlja o poljoprivredi, industriji, trgovini, privredi uopšte, a mnogo više o radniku u industriji, seljaku, zanatliji,… Obzirom da su to niži, eksploatisani slojevi društva njegova ekonomska politika je ujedno i socijalna.
Naravno, njegova socijalna politika nije ograničena na rešavanja samo "tekućih pitanja", koja teži samo za poboljšanjem položaja radnika u postojećem poretku - palijativno i reformistički. Naprotiv, Tucović je istinski radikalni levičar i dosledni revolucionar, marksista i borac za socijalizam - što mu, ne da nije smetalo, već nametnulo, da vodi borbu i za svakodnevne ciljeve, za bolje i naprednije zakonodavstvo, itsl.
O raznovrsnosti i višestranosti njegove misli uopšte pa i ekonomske, suvišno je govoriti, istakli bismo samo da je sa mnogo znanja i umeća raspravljao o svim relevantnim temama ondašnjice: trgovinska i finansijska politika, carinama, uvozu i izvozu, budžetu, porezu, dugovima - uvek progresvino i živo, nikad knjiški i beskrvno.
Njegovi tekstovi o teškom položaju radnika i seljaka u kraljevini Srbiji, kao i o kako je govorio "veštačkoj podeli Srbije i Crne Gore usled dinastičkih sukoba" pisao je u čuvenim "Radničkim novinama", i listu "Borba".
Iako se kao dobrovoljac javio za učešće u Prvom svetskom ratu zarad odbrane Srbije od Austrougarske imperije koja je težila da pokori sve balkanske narode, on je takođe bio poznati antiratni aktivista. Bio je protiv podizanja ratnih kredita pred prvi svetski rat, a napisao je i kultno delo "Srbija i Albanija" gde kritikuje zavojevačku politiku srpske buržoazije za koju smatra da je unapred propala jer su imperijalističke sile, Austrougarska i Italija Albaniju već podelili na interesne sfere, ali je ipak smatra štetnom i bio je uveren da će značajno doprineti narušavanju međususedskih odnosa na Balkanu.
Iako je formalno bio socijaldemokrata, važno je istaći da socijaldemokratija tog vremena, naročito u Kraljevini Srbiji nema veze sa modernim socijaldemokratskim strankama, već da je ona u svojoj suštini bila revolucionarna i kako ju je i sam Tucović zvao, "socijalna demokratija", odnosno demokratija utemeljena na socijalnoj politici koju vode radnici i seljaci a ne na buržoaskom parlamentarizmu.
Tucović, nažalost, jeste poginuo 1914. godine branivši Srbiju od austrougarske invazije, ali su njegove ideje zajedno sa brojnim njegovim saradnicima i istomišljenicima nastavile da žive, i velikim delom je i on zaslužan za uspešnu socijalističku revoluciju u Jugoslaviji koja je sprovedena tokom Drugog svetskog rata.
Mi danas ponosno nastavljamo stopama Dimitrija Tucovića verujući da je svet bez eksploatacije i pljačke moguć, i zato se borimo za socijalističko društvo po meri radnog čoveka.
Slava Dimitriju Tucoviću!
