3. aprila 1936. godine veliki talas studentskih blokada fakulteta je zahvatio sve fakultete u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.

Od Ljubljane do Skoplja preko Beograda, Zagreba, Subotice studenti su bili ujedinjeni oko zajedničkih zahteva među kojima su najznačajniji zahtev za ukidanje univerzitetske policije i zakon i autonomiji univerziteta i fakulteta.

Prvih nekoliko dana ovih blokada fakulteta policija je zajedno sa pripadnicima ORJUNE (organizacije jugoslovenskih nacionalista), fašističke grupe kojom je rukovodio Dimitrije Ljotić pokušali nasilno da preuzmu zgrade fakulteta koje su u tom trenutku blokirali studenti.

Do najvećih sukoba je došlo 4. aprila, i tada je pripadnik ORJUNE Slobodan Nedeljković nožem ubio studenta prava Žarka Marinovića. Žarko Marinović je bio član Revolucionarnog studentskog pokreta koji se godinama unazad borio za niže školarine na fakultetima, kao i za kvalitetnije obrazovanje. Žarko je takođe bio i član SKOJ-a.

Umesto da uguši studentske blokade, policijsko i fašističko nasilje ih je samo još više nadahnulo i ojačalo da istraju do kraja.

Studentske blokade fakulteta su se uspešno završile 28. aprila i studentski zahtevi su tada ispunjeni.

Danas su okolnosti i zahtevi studentskih protesta i blokada bitno drugačiji, ali neke stvari su im zajedničke. Jedna je da samo dobro organizovana i odlučna borba može da bude ozbiljna pretnja i udarac vlasti. To se vidi kada se ove studentske blokade uporede sa besciljnim i nestrukturisanim opozicionim protestima prethodnih godina. Druga je da represija policijskim i parapolicijskim nasilnim metodama u praksi samo jača otpor, što SNS vlast izgleda nije uspela da nauči od karađorđevićevskog režima na koji se neretko ugleda.

Slava Žarku Marinoviću!

Živela studentska borba