Prvi maj je prilika da pamtimo radničke borbe iz prošlosti i da čuvamo njihov duh za vreme pred nama. Istorija radničkog pokreta nas uči da nema te krize koja će naterati vlasnike kapitala i političku klasa da unaprede položaj radnika i radnica sami od sebe. Naprotiv, ekonomska kriza izazvana pandemijom KOVID-19 preti da radnice i radnike učini još nesigurnijim i siromašnijim, a da bogatima i moćnima široke ruke pokloni još više bogatstva i moći. U tome ih može sprečiti samo pritisak organizovane solidarne radničke borbe.
Prvi maj je takođe prilika da se podsetimo da su radnici i radnice jedni drugima najvažniji saveznici. Vlasti su uvek pokušvale, i uvek će pokušavati da nas podele: na one koji rade u javnom i one koji rade u privatnom sektoru, na zaposlene za stalno i na ugovorce, na manje ili više kvalifikovane, na zaposlene, nezaposlene i penzionisane. Svi mi koji živimo od svog rada imamo jasan zajednički interes, koji je jasno suprodstavljen interesima onih koji žive od ekonomske i političke moći.
Iznad svega Prvi maj je prilika da slavimo svoje heroje. I u ovoj krizi se ponovo pokazalo da funkcionisanje društva zavisi od radnika i radnica, a ne od onih koji među sobom dele milione „pomoći za izlazak iz krize“. Zdravstveni radnici i radnice su heroji i heroine borbe protiv pendemije KOVID-19. To su isti oni ljudi koje vlast već decenijama bukvalno tera iz zemlje, dok zdravstveni sistem gura u privatizaciju. Radnici i radnice u gerontolškim centrima ovaj Prvi maj provode u izolaciji zajedno sa našim najstarijima i najugroženijima, dok istovremeno i dalje trpe „mere štednje“ i zabranu zapošljavanja. Mnogi od njih i dalje rade na određeno vreme, i ne znaju da li će imati posao kad se izolacija završi. Radnice u trgovinama svakodnevno su izložene opasnosti od zaraze,dok svima nama omogućavaju snabdevanje životnim namirnicama, a vlasnicima trgovinskih lanaca donose zaradu. Njihov rad i požrtvovanost vlasti će nakon epidemije nagraditi „vraćanjem u normalu“, ponovnim uspostavljanjem sistema u kom će radnice i dalje raditi vikendima, za nadnicu od koje jedva preživljavaju. Radnici u logistici – dostavljači, poštari, vozači kamiona, kao i svi radnici i radnice iz javnog sektora, koji su i tokom krize radili sve one nevidljive poslove kako bismo imali vodu, struju, hranu, zaslužni su za svaki sačuvan život tokom pandemije.
Neka nam putokaz za borbe koje slede u nastupajućoj ekonomskoj krizi bude hrabrost radnika i radnica „Jure“ iz Rače da se pobune protiv sistema kom je profit važniji od naših života. Zaštitićemo se onoliko koliko budemo hrabri i organizovani da se zajednički borimo za sebe i za druge, za sve koji od svog rada žive, i na čijem radu počiva društvo.
Srećan Prvi maj, međunarodni praznik rada!
Socijaldemokratska unija