Građanke i građani,
Radnice i Radnici Srbije,

Društvo u kom šačica privilegovanih živi u luksuzu, dok većina jedva sastavlja kraj sa krajem i sprečena je da napreduje društvo je iz kog veliki broj građana samo gleda kako da pobegne, dok drugi deo pada u očaj i beznađe. Želimo drugačiju Srbiju. Rast socijalnih nejednakosti, politika štednje na zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti i podređivanje interesima krupnog kapitala i političke klase na štetu najsiromašnijih – nije održiva razvojna socijalno-ekonomska politika. To nije nikakva politika, već sistematsko uništavanje društva i ukidanje budućnosti građana. Verujemo u Srbiju u kojoj se dostojanstveno živi od svog poštenog rada, u kojoj se ulaže u ljude, u kojoj se društveno bogatstvo deli solidarno. Verujemo da možemo biti dostojanstveno i pravedno društvo zadovoljnih i ponosnih žena i muškaraca. Želimo to za svoju porodicu, svoje komšije, ljude sa kojima radimo. Želimo to za sve i verujemo da je takva Srbija moguća. Srbija za sve nas.

Uverili smo se da „nevidljiva ruka tržišta“, osim što poseže u džepove ogromne većine neprivilegovanih, nije izvor slobode i pravde ni u mnogo bogatijim i stabilnijim društvima nego što je naše. Njene negativne posledice se na posebno okrutan način ispoljavaju u post-socijalističkim državama koje grčevito traže svoje mesto u oskudici kapitalističke periferije. Pod izgovorom „reformi“, institucije za odbranu radničkih i ljudskih prava su usitnjene i ponižene, dok se istovremeno pred krupnim kapitalom, često sumnjivog porekla, državne institucije neprestano povlače ili mu čak svesrdno povlađuju. Sigurni smo da je za stabilan, ravnomeran i pravedan razvoj našeg društva neophodna snažna država, dobro organizovana, sa kompetentnom administracijom, sa jasnim političkim ciljem da smanjuje socijalne razlike i garantuje bezbednost građankama i građanima. Znamo da je takva država moguća i želimo takvu Srbiju za sve nas.

Slepo povlađivanje stranim investitorima i domaćim tajkunima po cenu potpunog ukidanja radničkih prava i uništavanja svih društvenih resursa, a pre svega ljudskih, ne daje nikakvu perspektivu nikome u Srbiji – ni mladima koji u nemaštini prihvataju bilo kakve poslove, ni njihovim roditeljima koji su opljačkani u privatizaciji i koje poslodavci više ne žele da angažuju čak ni pod eksploatatorskim uslovima.

Uz povećanje minimalne cene rada, Srbiji je neophodna efikasna antimonopolska politika i snažna državna podrška samozapošljavanju i preduzetništvu, a naročito kolektivnim privrednim inicijativama i projektima.

Srbija ima snažnu tradiciju ekonomske demokratije i rada u kolektivu (zadrugarstvo, radničko samoupravljanje, radničko akcionarstvo). Tu tradiciju, koja je u razbojničkoj privatizaciji uništena i ponižena, moramo oživeti. Ne pristajemo više na cinizam „podrške“ moćnicima koji „otvaraju nova radna mesta“, da bi zavodili potpunu samovolju nad nemoćnim radnicama i radnicima, uplašenim za golu egzistenciju. Ne želimo više privredu i društvo u kom su ljudi konstantno okrenuti jedni protiv drugih. Ne želimo Srbiju u kojoj se „preduzetništvo“ razvija kroz privatizaciju javnih službi i širenje partijskih struktura po privatnom sektoru, u kojoj ljudi sa znanjem i inicijativom ostvaruju svoje potencijale kao stečajni upravnici, privatni izvršitelji, notari, privatni predsednici skupština stanara …

Podržavamo preduzetništvo koje se oslanja na najbolje u ljudima, na rad, kreativnost i solidarnost, preduzetništvo koje poštuje radnička prava, koje nije primorano da zbog državnih nameta i pritisaka monopolista svoje radnike angažuje pod uslovima nedostojnim za radnika.

Rodna ravnopravnost je u Srbiji drastično degradirana za poslednjih dvadeset godina, ne samo zbog oživaljavanja konzervativnih ideologija i patrijarhata, nego i zbog ekonomskog propadanja. Jedna od ključnih pretpostavki da se ovaj nazadni proces zaustavi je uspostavljanje pune ekonomske ravnopravnosti žena i muškaraca. Žene moraju biti jednako plaćene za jednak rad sa muškarcima. Ženama koje rade kućne poslove se mora obezbediti penzijsko i invalidsko osiguranje ravnopravno sa ostalim radnicama i radnicima. Srbija u kojoj postoje delotvorni mehanizmi za uspostavljanje i garanciju rodne ravnopravnosti, i politička volja da se ti mehanizmi koriste, je Srbija za sve nas.

Zdravlje nije i ne može biti privilegija bogatih, nego pravo koje je potpuno dostupno svakom građaninu i građanki Srbije. Želimo veća i celishodnija ulaganja u zdravstvo, da lekari imaju dostojanstvene uslove za rad, bolje socijalno osiguranje nezaposlenih, samohranih roditelja, svih onih koji ne mogu sami da obezbede svoju egzistenciju.

Pristojan krov nad glavom takođe ne sme biti privilegija. Srbija, međutim, već godinama nema nikakvu državnu pomoć stanogradnje. Građani i građanke koji nisu kupili stanove u privatizaciji tokom devedesetih godina i koji nemaju porodičnu zaostavštinu, prepušteni su stresovima podstanarstva, ili još većim stresovima kredita kod poslovnih banaka. Zalažemo se za kontinuiranu politiku državne podrške izgradnji dostupnih stanova, pri čemu reč „dostupno“ mora biti usklađena sa mogućnostima građanki i građana Srbije.

Ne želimo da budemo građani zemlje u kojoj se diplome i radna mesta kupuju, bilo novcem, bilo podaništvom partijsko-rođačkim klikama. Ne želimo privatno obrazovanje koje proizvodi visoku prolaznost, slabo obrazovane diplomce i doktorske plagijate. Želimo društvo koje ulaže u obrazovanje i nauku, jer je to jedini put da se razvija i drži korak sa vremenom. Buduće generacije moraju da imaju pravo na besplatno obrazovanje kao što su ga imali naši roditelji.

Iskorenjivanje korupcije i nepotizma u zapošljavanju i napredovanje u skladu sa znanjem i zalaganjem je naše temeljno opredeljenje. Želimo da mladi koji studiraju u Srbiji, kao i oni koji studiraju u inostranstvu vide svoju budućnost ovde, da imaju mogućnost zaposlenja, napredovanja i osnivanja porodica. Želimo da se učiteljima i profesorima vrati dostojanstvo, jer oni podižu našu budućnost i moraju uživati naše poštovanje.

Nije tačno da se imovinom može upravljati odgovorno samo ako je u privatnim rukama. Naprotiv, ključni resursi jednog društva su suviše važni za njegov opstanak da bi se predali u ruke pojedincima čiji je interes lični profit. Zato smo protiv dalje privatizacije, i zato se zalažemo za korenitu reformu upravljanja preduzećima u vlasništvu države. Sistemska korupcija u javnom sektoru je godinama stvarana ne samo za potrebe partijskog zapošljavanja i finansiranja, već i sa namerom da se privatizacija ponudi kao jedini spas. Mi se zalažemo za jačanje nezavisnih institucija kontrole i revizije i za neposredno učešće građana i građanki u upravi i kontroli nad preduzećima koja su osnovana u javnom interesu i koja raspolažu društvenim resursima.

Socijalno pravedna država za kakvu se zalažemo zahteva pravičnu i racionalnu poresku politiku i doslednu naplatu poreza. Radikalne razlike između šačice prebogatih i ogromne većine siromašnih kakve je stvorila privatizacija u Srbiji, zahtevaju ne samo odgovarajuću progresivnu poresku politiku, već i naplatu poreza u kojoj država više neće biti bolećiva prema moćnicima koji decenijama nekažnjeno nagomilavaju poreske dugove. Za nas je neprihvatljivo poslovanje sa of šor računa, dok istovremeno radničkim porodicama, zaposlenim i nezaposlenim, ta ista država zbog neplaćenih obaveza šalje na vrata privatne izvršitelje. Srbija za sve nas je država u kojoj je poreska politika podsticaj razvoja, a ne instrument strahovlade, odnosno obračuna sa političkim protivnicima i poslovnom konkurencijom.

Ukidanje slobode govora i mišljenja kome smo svedoci uvod je u gubitak svih drugih sloboda. U medijskom mraku se urušavanje institucija i koncentracija moći sprovodi lakše i bez otpora. Znamo da je moguće društvo u kom je zaštita novinara bespogovorna, jer su novinari čuvari demokratije, društvo u kom urednici ne strahuju od političara već postavljaju granice njihovoj samovolji. Ali u odbranu demokratije, medija i građanskih sloboda moramo ustati svi, jer nas se svih tiče.

Vlast vidimo kao odgovornost i priliku da društvo učinimo boljim i pravednijim, a upravu efikasnijom. Želimo da budemo narodni poslanici koji razmišljaju, govore i glasaju po svojoj savesti i odgovornosti prema društvu. Želimo da vodimo politiku koja svakodnevno iznalazi rešenja za realne probleme sa kojima se susreću građani, i da na kraju svakog dana provedenog na javnoj funkciji budemo za korak bliže ostvarenju vizije Srbije zbog koje smo ušli u politiku.

Srbija mora biti ponosna na svoj antifašizam i levičarsko nasleđe. Sa gnušanjem odbacujemo rehabilitaciju kolaboracionista, homofobiju i sve oblike nacionalizma kao maske za dolazak na vlast nove, privilegovane klase, i bezočnu otimačinu društvenog bogatstva koje su stvarale generacije pre nas. Želimo da konačno sklopimo mir sa svim svojim susedima i završimo sukobe koji nas iscrpljuju i drže u mestu. Želimo da Albance, Hrvate, Bošnjake, Makedonce i sve ostale narode vidimo kao saveznike u zajedničkom nastojanju da budemo bolja, naprednija i podsticajnija društva. Želimo da i drugi tako vide Srbiju i znamo da je to moguće, jer smo do nedavno živeli zajedno i bili primer međunacionalnog razumevanja i dobre saradnje.

Želimo da budemo deo Evrope, ali ne da budemo na njenoj periferiji kao izvor jeftine radne snage i mesto za odlaganje otpada. Kao ni Srbija, ni Evropa nije jednoobrazna. Mi u Evropi tražimo i imamo partnere u onim snagama koje dele našu viziju socio-ekonomske pravde i solidarnog društva, koje se za tu viziju bore i u svojim zemljama i na nivou Evropske unije, i koje se suprotstavlja politikama koje njihova društva vuku ka nepravdi i eksploataciji .

Drugačija Srbija je moguća, ali je ona odgovornost svih nas. Moramo je zajedno želeti i na tome zajednički raditi – za bolju Srbiju, za sve nas.

Pridružite nam se.

——————————————————————————————————————————-
Prvi potpisnici Proglasa „Drugačija Srbija! Srbija za sve nas! „:

Proglas je među prvima podržao prof. dr Nebojša Popov, nekoliko dana pre nego što je preminuo. Zbog njegovog celoživotnog rada na ostvarenju ciljeva za koje se zalažemo, i zbog njegove neumorne podrške borbi radnika Jugoremedije, koja nam je velika politička inspiracija, ovaj proglas posvećujemo uspomeni na profesora Popova.

Političke organizacije:

Izborna lista „Borko Stefanović – Srbija za sve nas“

Levica Srbije – Borko Stefanović
Socijaldemokratska unija – Miloš Adamović
Pokret za preokret – dr. Janko Veselinović
Novo udruženje penzionera Srbije – prof. dr. Predrag Ilić

Sindikati:

Sindikat penzionera Srbije „Nezavisnost“

Pojedinci/ke:

Prof. dr Mladen Lazić, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Đokica Jovanović, Univerzitet u Beogradu
Dr Ljubiša Mitrović, prof. emeritus Univerziteta u Nišu
Prof.dr Svetlana Slapšak, dekanka postdiplomske škole za humanistiku ISH, Ljubljana
Boško Jakšić, novinar Politike
Mr Srećko Mihailović, rukovodilac Centra za razvoj sindikalizma
Vladica Milosavljević, glumica
Nenad Daković, filozof
Prof. dr. Branislav Dimitrijević, Visoka škola likovnih i primenjenih umetnosti
Prof. dr Goran Brajušković, profesor Biološkog fakulteta UB
Prof. dr Sreten Vujović, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Mirijana Kristović, Univerzitet u Nišu
Prof. dr Marija Babović, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Miroslav Ružica, senior ekspert u oblasti socijalne politike
Prof. dr Dušan Mojić, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Mario Reljanović, Pravni fakultet Univeruziteta Union
Prof. dr Ivana Ćirković, Medicinski fakultet UB
Prof. dr Jova Miloradić, Univerzitet Educons
Prof. dr Vidan Marković, Univerzitet u Novom Sadu
Doc. dr Dražen Marić, Ekonomski fakultet Subotica
Doc. dr Zvonko Rakarić, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu
Dr Marija Obradović. Institut za noviju istoriju Srbije
Ass. dr Jelena Pešić, Univerzitet u Beogradu
Ma. Filip Balunović, politikolog i teoretičar, doktorand na Scuola Normale Superiore u Firenci
Ivan Velisavljević, dramaturg i aktivista
Vladimir Milutinović, filozof, kolumnista Politike i urednik sajta Dvogled i Filozofijainfo
Ma. Srđan Milošević, doktorand na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu
Osman Balić, direktor YUROM centra i bivši koordinator Lige za dekadu Roma
Dr Igor Perišić, naučnik i književni teoretičar
Ivan Zlatić, bivši radnik Saveta za borbu protiv korupcije 2003-2012.
Boris Postovnik, operski pevač Narodnog pozorišta u Beogradu
Dr Ivan Đorđević, naučni saradnik etnografskog instituta SANU
Ljubomir Anđelković, bivši diplomata i književnik
Dr Jasmina Milojević, etnomuzikolog
Ivan Mandić, reditelj
Marko Kon, kompozitor, tekstopisac i producent
Ivica Mladenović, glavni i odgovorni urednik Le Mond dimplomatika