Na tribini Partije radikalne levice 30. januara bivša radnica “Ideje” u Staroj Pazovi Anđela Bura je hrabro obelodanila da je njena bivša koleginica Zorka Adamović, koja je trpela kontinuirano maltretiranje na radnom mestu, krajem prošle godine izvršila samoubistvo.

Zorka je bila majka troje dece. Njen suprug zbog bolesti ne može da radi. Živela je pod neprestanim i beznadežnim pritiskom nemaštine. Maltretiranje na poslu nije bilo jedini činilac njenog beznađa, ali bilo je činilac. Kada je oduzela sebi život imala je 29 godina.

Eksploatacija i mobing su među vodećim uzrocima depresije koja je glavni uzročnik samoubistava. Nemogućnost obezbeđivanja dostojanstvenog života za sebe i svoju porodicu ostavlja strahovite posledice na mentalno zdravlje, naročito kada je upareno sa maltretiranjem i ponižavanjem na poslu.

Posebno zastrašujuća dimenzija iskustva radnica Ideje, jeste to što na uslove u kojima rade, uključujući i maltretiranje koje trpe od nadređenih, nemaju kome da se žale osim onima koji ih meltretiraju. Idea ima fantomski sindikat, a radnice svog sindikalnog predstavnika nisu videle od osnivanja sindikata. Nemaju njegov broj telefona, ne znaju kako se zove, niti kako se zove i na kojoj se adresi nalazi njegov sindikat.

PRL smatra da je ovo nije izolovana tragedija, već posledica višedecenijske deregulacije privatnog sektora i urušavanja radnih prava zarad navodnog ekonomskog rasta i montiranih statistika koje bi trebalo da pokažu da građani Srbije bolje žive.

Zorkina sudbina je mera prema kojoj se moramo organizovati. Koliko su kapitalisti organizovani da nas gaze i lome, mi moramo biti još organizovaniji da čuvamo jedni druge. Pojedinačna solidarnost koju su Zorki pružile Anđela i druge koleginice je vredna divljenja, ali samo dobro organizovana solidarnost može imati stvarnu snagu da se Zorkina tragedija više nikada ne ponovi.

Za početak, tražimo da inspekcija rada i drugi nadležni organi istraže ovu situaciju, da se utvrdi realno stanje na terenu i da se kazne odgovorni ukoliko se ustanovi kršenje radničkih prava u Idea supermarketima. Toliko je moguće uraditi i prema postojećem nesrećnom Zakonu o radu. Dugoročno moramo zajedno da radimo na organizovanoj solidarnosti, na izgradnji društva u kome radnice i radnici neće sebi u beznađu oduzimati živote, u kome  ugovor o radu na neodređeno nije nedostižni san, dom privilegija, a sindikalno organizovanje utopija, društvo u kome su ljudi ispred profita.