Na Dan rudara BiH, 21. decembra pamtimo generalni štrajk rudara Kleke kod Tuzle, koji je eskalirao u nasilni otpor teroru organa reda nad njihovim porodicama i jednu od središnjih klasnih bitaka stare Jugoslavije.

Bunt povodom podvale oko ugovora o višim nadnicama predvođen prvoborcima KPJ na severoistoku Bosne – Mitrom Trifunovićem Učom, Jurom Keroševićem – izbio je na plimi epohalnih rezultata komunista na izborima za Ustavotvornu skupštinu 1920. koji su kompletnu buržoasko-dinastičku izvedbu jugoslovenskog ujedinjenja, rečima Sime Markovića, bili doveli na staklene noge.

Štrajkbreherska paravojska opsela je državne kolonije gde su stanovale porodice oko sedam hiljada rudara, među kojima i više stotina Slovenaca na meti prinudnih deportacija praćenih pljačkom i slučajevima silovanja. Goloruki rudari zbili su redove u selu Husino potpomognuti lokalnim seljaštvom, što je dodatno razjarilo štrajkbrehere. Svirepi okršaj u kojem su primenjeni i vojni odredi odneo je živote sedmorice rudara, a desetine su stradale od posledica torture.

U Tuzli je 1922. vođen veliki proces protiv 350 rudara, na kojem je Jure Kerošević, dok je štrajkovao glađu, osuđen na vešanje za ubistvo žandarma, ali je intervencijom napredne inteligencije pomilovan.

Obznana kojom je dvorski režim, prestravljen probojem radničkog pokreta, komuniste stavio van zakona stupa na snagu odmah po gušenju bune: hici u Delnicama kojima je naredne godine usmrćen njen tvorac, ministar Drašković bili su odmazda i za krv husinskih rudara.

Pesma ,,Konjuh planinom” koju je komponovao Oskar Danon, a tekst napisao Miloš Popović Đurin, govori o pogibiji Peje Markovića, palog 1941. kao komesar čete husinskih rudara iz svoje smene, koji počiva na vrhu Konjuha ,,crvenom od krvi proletera”. U kulturi SFRJ husinski junaci zauzeli su kult ,,jurišnika na nebo” nalik na komunare ili hejmarketske mučenike, a Tito ih je veličao kao prvoborce bratstva u otporu izdajničkoj buržoaziji. Socijalne nemire 2014. koji su se proširili iz Tuzle ,,Oslobođenje” je poredilo sa izbijanjem ove bune.

Husinska buna danas je istorijska lekcija da se solidarnost rudara pred svakodnevnim opasnostima na radnom mestu, u rudničkim oknima lako preslikava na polje društvene akcije – pogotovo dok briselski diktat energetskih reformi preti minimumu egzistencije naših rudara i životnom standardu celog naroda, ali i resursnoj samodovoljnosti Srbije.

Slava i hvala husinskim rudarima, vesnicima revolucije!

Rudari sretno!