Prošlo je mesec dana od kako je Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv oligopola vodećih maloprodajnih lanaca u Srbiji, a Više javno tužilaštvo pokrenulo proveru da li u postupcima maloprodajnih lanaca ima i elemenata krivičnog dela. Ove aktivnosti mogu dovesti do milionskih kazni i krivičnih osuda za učesnike u oligopolu, ali je mnogo važnije da ispune svoju osnovnu svrhu – da snize cenu hrane i drugih osnovnih namirnica u Srbiji.

Dok iščekujemo potencijalne pozitivne efekte antimonopolske kampanje države, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija je objavila da su svetske cene hrane u oktobru ove godine naglo porasle i da su sada najviše za poslednjih godinu i po dana. Ovo je pre svega očigledna posledica imperijalističkih ratova, odnosno politike zemalja kapitalističkog centra na koje Srbija ne može da utiče, i zato je još važnije da se naša država još više koncentriše na ono što može da preduzme protiv divljanja cene hrane.

Ako antimonopolska kampanja nadležnih državnih institucija u Srbiji ne dovede do smanjenja cena u maloprodaji, onda je racionalno pitanje zbog čega uopšte postoji antimonopolska komisija? Ova situacija ne bi bila ni prva ni poslednja iz koje radni ljudi u Srbiji jasno vide da institucije kapitalističkog sistema koje su izgrađene za protekle dve ipo decenije po uzoru na zapadne i navodno da bi unapredile efikasnost države, nisu tu da bi štitile naše interese čak i kada se ,,potrude“ da „nešto rade“.

Za stvarne promene u interesu radnih ljudi u Srbiji je neophodna korenita promena sistema i potpuna demontaža ovog koji je izgrađen „na evropskom putu“ i koji služi svim drugim interesima osim interesa radnog naroda u našoj zemlji.