Ovaj tekst o Aleksandri Kolontaj je jedan od 16 tekstova iz naše osmomartovske brošure “Za žensko oslobođenje” posvećenoj revolucionarkama. Brošuru možete preuzeti na našoj tribini 8. marta u DC Začin od 18:00 ili javljanjem porukom kako bismo Vam istu poslali.
Aleksandra Kolontaj (1872-1952) bila je istaknuta ruska revolucionarka, diplomatkinja i teoretičarka marksističkog feminizma. Ćerka generala u ruskoj carskoj vojsci, Kolontaj je u svojim dvadesetim godinama počela da se interesuje za radnički pokret i komunizam i ubrzo postaje članica Ruske socijaldemokratske radničke partije. Unutar partije dala je značajan doprinos borbi za žensko oslobođenje.
Učestvovala je u osnivanju Žentodela, ženskog odeljka centralnog komiteta partije, i pisala je brojne radove na temu braka, porodice, seksualnosti i prostitucije iz marksističkog ugla. Zalagala se za ukidanje braka kao ekstremne institucije koja potčinjava žene muževima, ukidanje vlasničkih odnosa unutar porodice u kapitalizmu, iskorenjivanje prostitucije, građanskog i verskog morala kao i stigme oko seksualnosti.
Kolontaj je isticala neophodnost ravnopravnog uključivanja žena u proizvodnu snagu društva kao jedini put do njihovog oslobođenja i takođe kao način do stvaranja novih vrsta odnosa među rodovima koji će biti zasnovani na zajedništvu i solidarnosti umesto transakcijske prirode. Iako je njen doprinos nesumnjiv, Kolontaj je imala turbulentan odnos sa partijom i njenom upravom.
Originalno na strani Menjševika 1915. Pridružuje se Boljševicima i 1917. uzdiže se do položaja Narodnog Komesara za Dobrostanje. Tu poziciju pak napustila je svega nekoliko meseci kasnije zbog protivljenja Brest-Litovskom miru. Bila je stroga kritičarka unutrašnje strukture partije i 1921. javno staje na stranu Radničke opozicije, frakcije koja je zahtevala da ekonomskom politikom direktno upravljaju sindikati. Frakcija je doživela neuspeh i Kolontaj je zbog ovoga zamalo izbačena.
Nakon jedanaestog kongresa, Kolontaj biva izopštena iz partijskog života, ali pronalazi novi smisao u diplomatskim aktivnostima. Bila je prva žena koja je dostigla poziciju ambasadorke, i svoju diplomatsku karijeru provela je u Švedskoj, Meksiku i Norveškoj. Umrla je 1952. u Moskvi.
