Petomesečna politička kriza u Srbiji po prvi put je ozbiljno ugrozila i dovela u pitanje "pravnu državu", "vladavinu prava" i ostale fraze koje maskiraju suštinski oblik brutalne, decenijske kapitalističke vlasti u neoliberalnom društvenom poretku. Ubistvo 16 nedužnih ljudi kriminalnim javašlukom posledica je upravo evroatlanskih "reformi" zakonodavstva , a posledične blokade fakulteta i razne druge simbolične akcije, pre svega dugi marševi studenata na manja mesta i gradove, probudili su nadu i održavaju pobunu. Međutim, radni narod i dalje svakodnevno oseća posledice i ove i svih prethodnih buržujskih vlasti.
Potpuno podržavamo požrtvovanost i predanost prosvetnih radnika u njihovoj podršci studentima i svesni smo svih rizika i pritisaka koje trpe, ali ne smemo zaboraviti i na ostatak radništva i seljaštva. Za razliku od prosvetnih radnika i radnica, ostatak ljudi u Srbiji bori se protiv manje centralizovanog sistema izrabljivanja, tlačenja i krađe - pojedinačnih gazdi, šefova i direktora, banaka, državnih institucija i komunalnih preduzeća koji im karikaju kamate i privatnih izvršitelja, mafijaša koji svakodnevno oduzimaju ljudima plate, penzije, pa čak i domove i za to zarađuju milione. Ovome moramo stati na put.
Pod ogromnim pritiskom "opozicije" da prihvate "rešenje" koje bi garantovalo održavanje ovakvog sistema - prelazne/ekspertske/tehničke vlade - studenti su se ipak odlučili za nešto mnogo progresivnije i pozvali narod da se organizuje u zborove. Ne samo što su zborovi jako plodno tle za ponovnu izgradnju demokratije i vraćanja vlasti narodu, već su i prostor da radnici i radnice govore o svojim svakodnevnim mukama i borbama van svog radnog mesta. Organizovanje na radnom mestu je često rizično i naprosto neisplativo - nakon godina ili čak decenija sudske borbe, radništvo često od ovoga vidi samo presudu u svoju korist, ali i dalje ne može da se naplati, jer gazda "nema" da plati.
U ovom nesigurnom, ali nadom prožetom i naizgled sudbonosnom periodu, nalazimo se na mogućem raskršću, zbog čega se samo stalno i iznova nameće pitanje - šta dalje? Nama je jasan bar deo odgovora na ovo pitanje - moramo da izgradimo radikalno drugačije društvo, da raskrstimo sa "ekspertskim" Zakonom o radu, da vratimo ugled građevinske struke koji su uništili kriminalni "investitori", da ne pristajemo više na evropske ucene i njihovo tiho korišćenje naše industrije naoružanja za sejanje smrti po svetu, da ne nasedmo na laži o BDP-u i napretku, dok svakodnevno gledamo glad i bedu. Moramo da stvorimo društvo u kojem su ljudski životi i prosperitet celog stanovnitšva prioritet.
Zato nam se ovog Prvog maja treću godinu za redom pridružite na protestu na Slaviji, kod spomenika Dimitriju Tucoviću!
