Hil (inače specijalni izaslanik za Kosovo uoči NATO bombardovanja) se vratio 2022. u našu zemlju kao ambasador. Ubrzo je postao poznat kao neko ko ostvaruje veliki uticaj na srpsku političku elitu; i pod čijim uticajem i vlast i “opozicija” bespoštedno promovišu projekte vezane za američki interes – bez obzira koliko ti projekti bili štetni, nepopularni, i demokratski neodbranjivi.

Tako je tokom Hilovog mandata SNS režim bio inspirisan da pokloni Generalštab onima koji su ga bombardovali; da krene u nasilno preuzimanje NIS-a za amerikance preko leđa građana Srbije; da se ponovo stavi na raspolaganje Rio Tintu; da organizuje sramotnu prodaju oružja Izraelu i Ukrajini; i da odlukom o vršenju vojnih vežbi isključivo sa NATO paktom zaokruži neformalno i polu-tajno pridruživanje Srbije ovoj organizaciji.

Samo u poslednjih nekoliko meseci, sam Hil je ponovo ušao u žižu javnosti agresivnim lobiranjem za Rio Tinto; kritikovanjem naroda koji protestvuje protiv uništavanja doline Jadra; podržavanjem Prištine uporedo sa njenom novom kampanjom nasilja nad srpskim stanovništvom; i, najskorije, poručivanjem pobunjenim studentima da bi trebalo “malo da se smire”.

Na ovaj način, dao je svoj mali ali značajan doprinos razbijanju iluzije da će zapad pomoći uspostavljanju “demokratije” ili “ljudskih prava” u Srbiji; odnosno iluzije da su demokratija i ljudska prava u Srbiji uopšte kompatibilni sa interesima Vašingtona i Brisela.

Na tom doprinosu smo mu – jedino – zahvalni, i sa tom zahvalnicom ga ispraćamo u pljačku i “restrukturiranje” neke druge države.