Prvomajski proglas Partije radikalne levice uoči protesta Zajedno u borbu za radničku Srbiju.

KAKO STVARNO IZGLEDA RAD U SRBIJI?

Radnici i radnice u Srbiji su razvlašćeni već više od 30 godina. Svaka vlast od početka restauracije kapitalizma je više kompradorska od prethodne, a radno zakonodavstvo je sve gore i pisano u korist i za račun stranih i domaćih “investitora”. 

Reč radnik je izbačena iz Zakona o radu, a njegove odredbe skoro nikako ne štite radnike i radnice od samovolje poslodavaca, niti nam obezbeđuju dostojanstven rad i život.

Ali čak i ovaj nikakav Zakon o radu je za većinu radnika i radnica u Srbiji nedostižan san.

U teoriji Srbija ima relativno visoku zaposlenost. U stvarnom životu većina radnika radi agencijski ili po ugovorima o privremeno-povremenim poslovima.

U teoriji možemo da se pobunimo protiv svog poslodavca. U stvarnom životu se kroz razne platforme i agencije ne zna ko nam je poslodavac.

U teoriji smo zaštićeni od samovoljnog otkaza. U stvarnom životu će nas oterati na lošije radno mesto, ili 100 kilometara od kuće, ili na druge načine naterati da sami, bez otpremnine, napustimo firmu.

U teoriji imamo pravo na bolovanje. U stvarnom životu strani investitori traže inkviziciju lekara koji otvaraju bolovanja, a nas teraju da ostanemo na fabričkoj traci u predinfarktnom stanju.

U teoriji konačno ima stabilnog zaposlenja kada investitor-izrabljivač dođe u naše mesto. U stvarnom životu on može da se spakuje i ode iz zemlje kada i kako hoće i tako ostavi pola grada bez hleba.

ZATO MORAMO DA SE ORGANIZUJEMO!

Bez masovnog i organizovanog radničkog otpora svaki, pa i najbolje napisani propis preti da se izvitoperi u koruptivni mehanizam za međusobna potkusurivanja različitih delova vladajuće klase, od kog društvo nema ništa.

Vladajuća klasa to zna. Zato stalno donose nove i nove propise kojima otežavaju i poskupljuju organizovanje i čine ga nepristupačnim radničkoj klasi.

Zato su ograničili sindikalno organizovanje.

Zato su ograničili studentsko organizovanje.

Zato su ograničili političko organizovanje.

Zato moramo da se organizujemo uprkos teškoćama i zabranama.

Moramo da se organizujemo na radnom mestu, kroz sindikate kada je to moguće i tajno kada nije.

U uslovima u kojima sindikalno organizovanje u izrabljivačkim preduzećima ljude može da ostavi na ulici, moramo da se organizujemo i van radnog mesta.

U uslovima gde se sve odluke donose mimo nas, u dogovorima političke klase i njenih imperijalističkih gospodara, moramo da se organizujemo politički.

Zato smo 2020. osnovali Partiju radikalne levice, kao radnički i studentski aktivisti, kao aktivisti iz borbe za krov nad glavom, znajući da u politici ne može da nas predstavlja niko osim nas samih.

Organizovanje je nebezbedno, teško i skupo. Ali samo ako nas je mnogo i ako smo organizovani, možemo da budemo sigurniji, učinkovitiji i da prevaziđemo sve prepreke koje nam postavljaju.

Vladajuća klasa to zna. Vreme je i da mi toga postanemo svesni i da se organizujemo.

Vidimo se 1. maja u 14:00 na trgu Slavija, kod spomenika Dimitriju Tucoviću, na Prvomajski protest!

Kako je izgledalo prošle godine možete videti na: Prvomajski protest PRL – Radnička klasa vam nije dužna!