Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, koji je Vlada Srbije usvojila i uputila Narodnoj skupštini, još jedan je u nizu koraka kojima vlast legalizuje ukorenjene nepravde, umesto da ih ispravlja.
Predlog zakona između ostalog predviđa da sezonski radnici u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu u Srbiji sa poslodavcima zaključuju “usmeni ugovor”, tako što sezonski radnik “stupanjem na rad” prihvata uslove rada. Umesto zaključenja ugovora, poslodavac radniku izdaje pisanu potvrdu o uslovima rada, ali samo ukoliko radnik to od njega zahteva, i to u roku od dva meseca od početka rada. Znajući da je sezonski rad daleko najnesigurniji oblik rada, teško je zamisliti da će iko ikada od poslodavca zatražiti ovu potvrdu, a da ne govorimo koliko je ciničan rok od dva meseca kod poslova koji su, kao što im i ime kaže – sezonski! Drugim rečima, položaj radnika nakon stupanja zakona na snagu neće biti ni malo sigurniji nego do sada.
Predlog zakona predviđa da radno vreme sezonskih radnika može biti i do 12 sati dnevno!
Kao i u svim drugim oblastima rada, donošenjem ovog zakona vlast samo stavlja na papir odnose koji su već “definisani” višedecenijskom primenom zakona jačeg, čime se eksploatacija dodatno učvršćuje. Posao Vlade i Skupštine nije da beleže nepisane zakone, nego da sprečavaju samovlašće i štite ugrožene.