DEKLARACIJA O ANTIIMPERIJALIZMU PARTIJE RADIKALNE LEVICE

Antiimperijalizam je jedna od osnova politike Partije radikalne levice. Borba protiv imperijalizma nije samo vrednosno opredeljenje i pitanje spoljne politike, već podrazumeva sveobuhvatno razumevanje protivrečnosti sveta neoliberalnog, finansijskog kapitalizma. Imperijalizam nije samo pitanje spoljne politike, već svetski sistem koji utiče na sve aspekte života, od cene hleba, preko položaja radnika, do oslobođenja potlačenih grupa.

Imperijalizam, kao najviša faza kapitalizma, ušao je u novu, unipolarnu fazu nakon završetka Hladnog rata. Porazom Sila osovine u Drugom svetskom ratu postavljeni su temelji međunarodnog sistema u kome i dalje živimo. Tada je otpočeo raspad dotadašnje imperijalističke podele sveta kroz kolonije i nastao novi svet Ujedinjenih nacija koje su formalno suverene i zasnovane na samoopredeljenju, ali materijalno ostaju podeljene na kapitalistički centar i njenu periferiju. Padom Sovjetskog saveza i realnog socijalizma u Evropi, nestalo je snage koja je mogla da se suprotstavi divljanju finansijskog kapitala potpomognutog ratnom mašinerijom NATO i „nezavisnim međunarodnim“, a zapravo imperijalnim, monetarno-finansijskim institucijama kapitalističkog centra, poput Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

Takozvane razvijene zemlje, zemlje koje čine kapitalistički centar, čine jednu integrisanu celinu u kojoj se nalazi najveća koncentracija kapitala, i koja kontroliše međunarodne institucije. Van ovog centra nalaze se ostale zemlje koje su u stanju finansijske i tehnološke zavisnosti od razvijenih zemalja i čija se prirodna i ljudska bogatstva ulivaju u ovaj centar. Ova globalna nejednakost u svojoj veličini nadmašuje nejednakosti koje postoje unutar bilo koje zemlje a pritom ih i pojačava ako ne i stvara. Vodeća zemlja kapitalističkog centra su Sjedinjene Američke Države, koje projektovanjem svoje vojne i političke moći održavaju takav sistem uz podršku ostalih zemalja prvog sveta.

Poslehladnoratovski imperijalizam manifestuje se kroz ekonomsku i vojnu sferu – nametanjem strukturnih reformi, „šok terapija“, privatizacija, mera štednje, s jedne strane, i direktnim vojnim intervencijama, s druge strane. Centralno mesto imperijalizma u razaranju privrede i razvlašćivanju radničke klase u našoj, ali i drugim zemljama kapitalističke periferije, kao socijalistička partija smatramo da je antiimperijalizam integralni deo naše borbe za pravednije društvo.

U decenijama tranzicije ka neoliberalnom kapitalizmu, naša industrija je opustošena i rasprodata a stotine hiljada radnih mesta zbrisano privatizacijskom pljačkom. Radno i stambeno zakonodavstvo je „reformisano“, uz direktno učešće američkih i evropskih partnera, u okvir za društvo jeftine i obespravljene radne snage, koja treba da živi u potpunoj egzistencijalnoj nesigurnosti – društvo bez uslova da odbije bilo kakvu eksploataciju. I država i stanovnici su dovedeni pred stanje dužničkog ropstva, a svaki kredit MMF-a i Svetske banke se uslovljava novim privatizacijama, rasprodajama i rezovima u javnim servisima.

Ova tranzicija u sve veću bedu – kao i u brojnim drugim zemljama – nije posledica nestručnosti ili neke falinke u mentalitetu stanovnika Srbije. Ona je proizvod kriminalne sprege između neoliberalne vlasti i zapadnih instruktora koji je inspirišu, propisuju rešenja, i pružaju joj logističku, finansijsku i idejnu podršku u njenim konstantnim nasrtajima na radne uslove i egzistencijalnu sigurnost naroda.

Paralelno se vrši pritisak, spolja i iznutra, da se Srbija ritualno odrekne i poslednjih ostataka nesvrstanosti i nezavisnosti. Neophodno je da pružimo otpor i uvlačenju Srbije u interesne projekte i hibridne ratove imperijalnog bloka. Imajući u vidu zaoštravanje globalne situacije u poslednjih nekoliko godina, ovo opredeljenje postalo je i imperativ. Potrebno je da se sve istinski antiratne i antiimperijalne snage u Srbiji pokrenu kako bi se sprečilo guranje naše zemlje u nastojeći novi hladni, a možda i sledeći svetski rat. Izvor zaoštravanja je ekonomski uspon Kine koji ugrožava trenutnu podelu moći i zbog koga imperijalističke sile sada otvoreno pozivaju na suprotstavljanje Kini i njenim saveznicima kao strateški prioritet. Zato svedočimo sve većoj koncentraciji vojne sile u Evropi i Pacifiku i stvaranju hladnoratovske autoritarne atmosfere, ukidanja demokratije, cenzure i lova na navodne agente „malignog uticaja“.

Koristeći činjenicu da imperijalne sile zloupotrebljavaju različite progresivne društvene ciljeve, poput ženskih, LGBT+ prava ili borbe za životnu sredinu, zarad vojnih intervencija, pučeva i nedemokratskih promena režima širom sveta, razne desničarske stranke i organizacije se kriju iza nacionalističkog „antiimperijalizma“ radi širenja reakcionarnih ideja i nasilja nad obespravljenima i manjinama. Predstavljajući sve progresivne ciljeve kao nametnuti produkt imperijalnog Zapada, oni umesto suprotstavljanja neoliberalnom sistemu koji tobože kritikuju, napadaju one delove društva koje taj sistem najviše tlači, služeći kao njegovi psi čuvari. To se posebno dobro može uočiti u desničarskoj rasističkoj antimigrantskoj retorici, a neretko i nasilnoj praksi, kojom se razotkrivaju kao produžena ruka nenašminkanog naličja imperijalizma, ideje o „beloj hrišćanskoj Evropi“.

Zato je sada bitnije nego ikada okrenuti se nasleđu Pokreta nesvrstanih i boriti se protiv blokovske podele sveta koju imperija želi nametnuti i insistirati na pravu zemalja poput Srbije na odabir sopstvenog razvojnog puta.

Smrt imperijalizmu – sloboda narodima!

Kongres Partije radikalne levice, 18.12.2022. u Beogradu