Pored ogromne i opravdane negativne reakcije javnosti zbog predloženih izmena Krivičnog zakonika koje bi predstavljale cenzuru – niko se javno nije oglasio povodom predloga da nanošenje štete finansijskim interesima EU postane novo krivično delo u Republici Srbiji, sa maksimalnom kaznom od tri godine zatvora.
Ovakav apsurd možda je samorazumljiv i vlasti i delovima opozicije, koji su ujedinjeni u ubeđenju da Srbija mora da istraje na ,,Evropskom putu”, ali ostaje nejasno zašto bi se srpsko tužilaštvo slugeranjski bavilo optuživanjem, suđenjem i lišavanjem slobode svojih stanovnika, koji su finansijski oštetili centar evropskog impperijalizma i neke od najbogatijih država na svetu.
Već decenijama građani Srbije krivičnu prijavu opravdano smatraju za literarni rad koji ništa ne košta i ništa ne pomaže. Običan narod, koji krivičnim prijavama traži pravdu protiv moćnih, godinama čeka da tužioci postupe po prijavama. Umesto da rešava ovaj problem, Ministarstvo pravde u Nacrtu predlaže da tužioci u Srbiji gone ljude koji su oštetili finansijske interese Evropske unije, bez ikakvog obrazloženja sa kojim resursima će naše tužilaštvo sada štititi interese stranih zemalja istovremeno dok ne uspeva da efektivno zaštiti ni naše građane.
Koliko je ministarstvo okovano briselskom birokratijom ilustruje i činjenica da je na raspravi članica radne grupe koja je učestvovala u pisanju Nacrta na jednu primedbu sudije odgovorila kako se ona slaže sa primedbom lično, ali kako se ta primedba *ne uklapa u Direktivu EU*, sa kojom izmene MORAJU da budu usklađene.
Zašto bi Srbija trošila novac iz budžeta da se obračunava sa onima koji su zloupotrebili ili prokockali novac stranih donatora? Zašto bismo se dalje odlučno vezivali za evropski brod koji tone, koji u nama jedino vidi resurs, sredstvo i topovsko đule za buduće ratove?
Pored ovoga, najspornije novo krivično delo je predloženi član 343a, koji predviđa maksimalnu kaznu od tri godine za stvaranje, prenošenje ili čak svesno pristupanje ,,materijalu koji sadrži informacije kojima se daju saveti o izvršenju krivičnog dela”. U prevodu, ministarstvo je na mala vrata probalo da unese cenzuru u Krivični zakonik.
Iako su iz ministarstva usmeno objasnili da će se sporni član 343a ticati samo krivičnih dela poput terorizma, pedofilije, lažiranja isprava i novca, veliki deo struke prisutne na raspravi, uključujući i neke od ljude iz same radne grupe koja je izradila Nacrt, snažno se usprotivio uvođenju ovog člana i tražio da se on potpuno izbaci u potpunosti.
Čak i ublažen, ovakav član, zajedno sa članom 346a, koji se odnosi na ,,odobravanje, negiranje ili umanjivanje krivičnog dela” predstavljaju nedvosmislen napad na slobodu govora i izražavanja mišljenja, i stoga se moraju hitno odbaciti.
