Vlast DOS-a i njegovih stranaka posle Petog oktobra predstavljaju jedan od mračnijih perioda Srbije. Postoje industrije koje su preživele Carinski rat, Prvi i Drugi svetski rat, sankcije i bombardovanje, a koje su uništene u zločinačkoj privatizaciji.

Korupcija i prezir prema radnicima obeležile su ovaj period, zbog čega politika koja se otvoreno na njega poziva neće nikada uživati podršku većine Srbije. Utoliko je zabrinjavajuće što elementi DOS-a pokušavaju da se na talasu narodnog nezadovoljstva i građanskih pokreta vrate u političku relevantnost. Oni su oruđe neoliberalnog režima za kanalisanje pobune u kompromis umesto oslobođenje.

Mnogo opasnije utočište Žutih lopova je vlada Aleksandra Vučića. Umesto obračuna sa tajkunima poput Miškovića, Beka i Kostića, čiji uspon prethodi Petom oktobru, SNS vlast je omogućila pomoćniku ministra za privatizaciju Siniši Malom, otporašima poput Marka Đurića i Gorana Vesića ili Đilasovom pomoćniku Aleksandru Šapiću da nastave da tlače radnike i služe zapadnim silama koje su ih dovele na vlast.

Posle četvrt veka petooktobarskog ropstva, nadamo se da ćemo uskoro videti leđa žutim lopovima.