Gotovo mesec dana udara vlasti, njenih medija i policije na Univerzitet u Beogradu i njegove studente nastavili su se remećenjem izbora za studentski parlament Medicinskog fakulteta i upadom policije u taj fakultet razbijanjem prozora.
Prethodno, krajem marta, koristeći tragičnu smrt studentkinje na Filozofskom fakultetu, ne čekajući završtak zvanične policijske istrage, mediji bliski vlastima, na čelu sa Informerom, počeli su da šire dezinformacije, kontradiktorne izjave, ali i manipulišu činjenicama, sve to popunjavajući izmišljotinama radi pojačavanja utiska. Sve sa ciljem uznemiravanja javnosti, širenja panike i stvaranja atmosfere u kojoj će, nakon širenja eho komore i efekta gluvih telefona, jedan broj ljudi biti zbunjen i dezinformisan, a sasvim dovoljan broj ljudi vrlo besan, i uz sve to, ravnodušan, ili čak pozitivno nastrojen, prema policijskim aktivnostima koje su usledile protiv Filozofskog fakulteta i Rektorata Univerziteta u Beogradu, i koje su predstavljale ozbiljan udar na autonomiju Univerziteta.
Pod izgovorom pronalaska „tajnih prolaza“ iz dvorišta Rektorata do Filozofskog fakulteta, a koji su zapravo regularni hodnici koji povezuju institute i koje normalno koriste i zaposleni i studenti, veliki broj policajaca proveo je čitav dan pretresajući nasumične učionice i kancelarije u samoj zgradi Rektorata, tragajući zapravo za bilo kakvim inkriminišućim stvarima koje bi mogli povezati sa učesnicima studentskih blokada i protesta, dok su na Filozofskom iskoristili situaciju da zahtevaju arhivu zapisnika studentskih plenuma datiranih mesecima unazad, a uz to, maltretirali profesore i studente koje su zatekli na predavanjima u Rektoratu. Policija u redovnim okolnostima zbog autonomije univerziteta ne može da boravi u fakultetskim zgradama, a sada im je istraga tragedije poslužila kao izgovor za obračun sa studentskim pokretom.
Paralelno sa pretresanjima učionica na Filozofskom i u Rektoratu, odakle su fotografije i snimke slali direktno u Informer, iz policije su na informativne razgovore zvali i studente koji nemaju nikakve veze sa samim slučajem, i kojima su postavljali pitanja vezana za blokade, a ne za tragični događaj.
Najviši predstavnici vlasti istovremeno su u svojim javnim nastupima direktno optuživali uprave fakulteta i univerziteta za pogibiju studentkinje, i na različite načine pokušavali da pred javnošću degradiraju državne fakultete. Ministar Darko Glišić, uz naglašavanje da je svestan težine svojih reči, poručio je roditeljima da svoju decu ne upisuju na „blokaderske“ (čitaj državne) fakultete inače će im biti vraćena „u kovčegu“, zastrašujući ljude aludirajući na poginulu studentkinju Filozofskog fakulteta. Ana Brnabić je takođe naglasila da je ta tragedija „posledica javašluka koji vlada na našim univerzitetima“, dok je Vladimir Đukanović napisao da su fakulteti pretvoreni u „kasarne za regrutaciju radikalnih anarho levičara“, dodajući da veruje da negde na fakultetima postoji i skriveno pešadijsko naoružanje, legitimišući udar države na Univerzitet kao suočavanje sa terorističkom pretnjom. Vrhunac provokacije verovatno je bila izjava ministra Borisa Bratine, koji je na televiziji rekao kako studenti nisu svesni da policija „ima pravo da ih bije i ubije“, i to je izrekao na Dan studenata, koji se obeležava zbog ubistva studenta Žarka Marinovića upravo tokom njegovog učešća u studentskim blokadama i štrajku studenata protiv uvođenja univerzitetske policije, kojom je vlast 1936. godine pokušala da suzbije progresivni studentski pokret.
Ovo su samo nastavci redovne naprednjačke politike pokušaja urušavanja državnih univerziteta, i njihove težnje za potpunom privatizacijom obrazovnih institucija. Vladimir Đukanović, glasnovornik SNS-a za sve ono što ta stranka zvanično ne sme da kaže, već se javno zalagao za gašenje svih državnih univerziteta, a Miloš Vučević, njihov predsednik i bivši premijer Srbije, poručio je prošle godine da ne vidi svetlu budućnost na državnim univerzitetima, dodajući da je „na ivici da preporuči mladima da se upišu na privatne fakultete“. U društvu u kojem se profit ističe kao jedina vrednost, neprofitabilni državni univerziteti samo su trošak, i višak, osim ako nisu pod apsolutnom kontrolom vlasti i države. Funkcioneri SNS-a i njihovi mediji zato vrlo svesno vode ovu kampanju praveći podlogu za prodor privatnih fakulteta, i rasparčavanje i potencijalnu privatizaciju postojećih državnih. U svetlu toga posmatramo i rasparčavanje Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, te nastanak novog „Fakulteta srpskih studija“, kao i najavljeno osnivanje „Univerziteta Sveti Sava“ od strane vlade Srbije i Srpske pravoslavne crkve.
Partija radikalne levice oštro se suprotstavlja ovakoj politici Vučićeve vlasti, i smatramo da je ugrožavanje autonomije univerziteta nedopustivo. Veliki uticaj na razvoj naših kadrova i politike dolazi upravo od više generacija studentskih borbi protiv privatizacije obrazovanja koja se vodila od uvođenja bolonjskog sistema u Srbiju, te sadašnjim studentima, jednako članovima i simpatizerima, poručujemo da tu borbu nastave i ne dopuste da Univerzitet kapitulira, a da će za tu borbu u Partiji uvek naći oslonac i podršku!
Znanje nije roba, fakulteti nisu na prodaju!
Živela borba Žarka Marinovića!
Živela autonomija univerziteta!
