✍️ piše Mihajlo Nikolić, član Glavnog odbora PRL
U Srbiji već godinama unazad svedočimo raznim vidovima kako policijske, tako i parapolicijske represije koju sprovode kriminalne grupe u službi izdajničke Srpske napredne stranke, marionetske NATO vlasti koja zarad interesa imperijalista sprovodi organizovanu represiju nad narodom u Srbiji.
Represija koju policija sprovodi, i ako je u široj javnosti postala trenutno aktuelna zapravo postoji decenijama unazad.
Ne zaboravljamo slučajeve brutalnih ubistava kao što je ubistvo mladića Đorđa Zarića iz 2009. godine kada je službenik interventne brigade na Novom Beogradu ubio nenaoružanog mladića, kao i slučaj kada je komunalna policija 2016. ubila prodavca lubenica - Vladu Marinkovića.
Pamtimo represiju nad ljudima koji su se borili protiv pljačkaških privatizacija, represiju nad aktivistima Združene akcije Krov nad glavom koji sprečavaju prinudna iseljenja. Na svakom prinudnom iseljenju, izvršitelj ima podršku ove represivne strukture u pljački uglavnom najsiromašnijih slojeva društva u Srbiji. Mnogi članovi Krova nad glavom su snosili i snose različite zakonske posledice, ali i druge posledice. Ja i moj prijatelj, tadašnji član Krova nad glavom smo pretučeni u junu 2019. godine od po svoj prilici policajaca u civilu zato što smo blokirali poslove novosadskih javnih izvršitelja.
Pamtimo i represiju nad narodom Stare Planine i drugih krajeva poput Rakite koji su se borili protiv izgradnje Minihidroelektrana, zarad očuvanja prirode ali i gole egzistencije budući da većina meštana koji su stali u odbrane reka zapravo zavise od tih reka. Pijaća voda za ljude i životinje koje napajaju je nešto bez čega meštani krajeva ugroženih od strane SNS investitora ne mogu da prežive. Ipak, policija je i ovde asistirala bahatim investitorima na taj način što je samo "radila svoj posao" pa je u okviru radnih obaveza neretko fizički povređivala ljude u 60-tim, 70-tim i 80-tim godinama života, a koji su zarad sopstvene egzistencije blokirali radove na Minihidroelektranama. Neki od njih su u tome i uspeli, na primer investitor MHE sa Stare Planine se potpuno povukao i to je velika pobeda naroda nad investitorom, ali i državnim represivnim aparatom koji je "samo radio svoj posao", ali srećom po meštane stare planine, nije ga radio dovoljno efikasno da omogući još jednu pljačku.
Sećamo se i čuvenog slučaja iz 2018. godine kada je od strane policije ubijen mladić u Novom Sadu, kao i 2020. kada je policijski inspektor u Novom Sadu pretukao autističnog dečaka.
Ne možemo a da se ne osvrnemo i na najnovije napade, ovog puta na članove i simpatizere organizacije Podrška narodu Palestine Srbija koju su se dogodili 22. juna ove godine ispred Doma omladine u Beogradu, kada je policijski službenik u civilu napao nekoliko učesnika našeg protesta. Meni je lično zapretio da ću "videti posle protesta". Posle protesta, organizacija je kao što je i obećala na samom protestu, objavila sliku napadača, policajca u civilu.
Najnoviji primeri policijske represije nad narodom u Srbiji koji protestuje su medijski dosta ispraćeni, i deo liberalne javnosti pokušava da ih predstavi kao "nešto novo" i "nešto što nigde drugde nema". Istina je kao što i prethodni primeri koje sam naveo pokazuju, ali i daleko brojniji koje nisam naveo da to nije ništa novo, i takođe je istina da se ovakva represija dešava gotovo svuda u svetu, u mnogim državama i u daleko većem obimu nego u našem. Mnogi koji govore o "civilizovanom zapadu" zapravo svesno ili nesvesno ignorišu činjenicu da je upravo u zapadnim zemljama policijska represija naročito zastupljena. Poslednjih godina je naročito intenzivno policijsko nasilje na protestima podrške Palestini širom zapadne Evrope i severne Amerike, ali i na raznim sindikalnim i drugim protestima koji imaju socijalne zahteve.
Dakle, aktuelno nasilje policije koja štiti izdajnički NATO režim u Srbiji nije ništa novo, niti nešto što ima samo kod nas. Naprotiv, to je strukturalni problem kapitalizma, budući da je u kapitalističkom sistemu policija represivni organ vladajuće kapitalističke klase koji služi da suzbije socijalne, ali i svake druge pobune koje ugrožavaju vladajuće strukture i kapitalističke elite u državi.
Borba za slobodu Srbije od NATO okupacije jeste borba i protiv izdajničkog NATO režima Aleksandra Vučića, kao i protiv njegovog represivnog aparata, njegove poslednje linije odbrane, policijske strukture koja gazi sve što ugrožava vladavinu ovog kolaboracionističkog režima, a vrlo često gazi i najprogresivnije grupe i pojedince kao što su komunisti i antiimperijalisti. Dok god policija koja je obučena po NATO standardima maršira ulicama okupirane Srbije, neće biti slobode za narod. Ali, jednog dana će doći dan kada će Srbija biti slobodna, i u slobodnoj Srbiji neće biti mesta za one koji su decenijama terorisali narod pod parolom da "samo rade svoj posao". Verujem da će taj dan svanuti, i spreman sam, kao i brojni saborci i saborkinje iz moje organizacije da život posvetim tom cilju.
Smrt imperijalizmu!
Smrt kapitalizmu!
Živela radnička Srbija!
