Na početku gotovo svakog važnijeg događaja u institucijama i na univerzitetima u Kanadi ceremonijalno se izgovara “priznanje krađe zemlje” domorodačkom stanovništvu. Na taj način vladajuća klasa ove doseljeničke kolonije pokušava da održi moralnu superiornost liberalne demokratije, navodno se distancirajući od genocida koji s ovom svešću o ljudskim pravima, implicirano je, nikada ne bi počinila. Istovremeno, time se pravi da je nepravda nad domorocima kanadska davna prošlost. Međutim, internati u koje su prisilno odvođena domorodačka deca na prevaspitavanje i akulturaciju (i tamo neretko mučena i umirala) postojali su do 1997. godine. Malobrojno domorodačko stanovništvo danas bori se protiv naftovoda koji kanadska vlada hoće da sprovede preko njihove zemlje i trpi represiju zbog toga. Kao kompenzaciju za svu do sada ukradenu zemlju ponudili su im NFT sličice. Ali zato, sada kada je domorodaca premalo da pruže ozbiljniji otpor i kada je istrebljenje praktično završeno, univerziteti izgovaraju “priznanje krađe zemlje” i izmišljaju sve nove i nove korektne nazive za ljude kojima su zemlju oteli, da ne bi zvučali kao svoji preci otimači.
Ova priča je važna da se razume nedavno priznanje Palestine od strane Kanade, Velike Britanije i Francuske. Posle dve godine genocida u Gazi u kome je zabeleženi broj poginulih oko 70.000, a realni broj onih koji su ostali pod ruševinama, umrli od gladi ili zbog nedostupnosti medicinske pomoći procenjuje se na više stotina hiljada; kada je Gaza potpuno srušena; posle 77 godina okupacije i neprestanog otimanja teritorije na kojoj Palestinci žive koje se i dalje događa na Zapadnoj obali; deo zemalja centra kapitalizma priznao je postojanje palestinske države. Osim toga, veliki deo evropskog, pa i domaćeg, političkog establišmenta najoštrije je osudio genocid, koji su upravo te zemlje finansirale i nastavljaju da finansiraju. Za ova priznanja Palestine i/ili genocida koja imaju za cilj apologiju zapadne liberalne demokratije karakteristične su dve stvari. Prva je osuda palestinskog ustanka 7. oktobra i ocena tog događaja kao terorističkog akta od koga je Izrael imao pravo da se brani, ali je u toj odbrani preterao. Druga je nedovođenje u pitanje okupacije Palestine i insistiranje na tome da se tu radi o kompleksnom međuetničkom i međuverskom sukobu koji je sada eskalirao u genocid. U pitanju je, zapravo, sukob koji je stvorio imperijalizam uspostavljajući Izrael, sopstvenu ispostavu u zapadnoj Aziji, uz progon i masakr domaćeg stanovništva i otimanje zemlje.
Uspostavljanje Izraela predviđeno je još deklaracijom koju je 1917. objavio britanski ministar spoljnih poslova i nekadašnji premijer Artur Balfur. Posle Prvog svetskog rata i raspada Osmanskog carstva, Velika Britanija je dobila mandat nad Palestinom koji je ovu ideju trebalo da sprovede, a pod izgovorom da Palestina još uvek nije sposobna za samoupravu. Zbog snažnog otpora domaćeg stanovništva, i stalnih sukoba doseljenika i domorodaca, kao i sukoba i jednih i drugih sa kolonijalnim vlastima, Britanci ovu ideju nisu uspeli da sprovedu u delo. Ona je konačno ostvarena 1948, sada sa dodatnim moralnim opravdanjem: kompenzacijom Jevrejima za stravični genocid koji su nad njima sprovele nacistička Nemačka i njeni saveznici. Još jedno pranje savesti i legitimiteta zapadne liberalne demokratije, naravno bez ikakvih posledica po počinioce. Posledice zločina nad jednim narodom, trpeće sasvim treći — razume se neevropski — narod.
Danas, 108 godina od Balfurove deklaracije, 77 godina od okupacije i dve godine od početka genocida, Palestincima je predočen “mirovni plan” američkog predsednika Donalda Trampa, koji predviđa međunarodnu upravu nad Gazom. Kao budući upravnik Gaze pominje se ratni zločinac Toni Bler, britanski premijer iz vremena bombardovanja SR Jugoslavije i jedan od arhitekata rata u Iraku, gde se procene broja žrtava kreću od 150.000 do milion ljudi. Drugi put se, kao farsa, ponavlja međunarodni/britanski mandat za Palestinu, koja još uvek nije sposobna za samoupravu.
Mi na dan ustanka naroda Palestine poručujemo da i dalje, kao i 2023. i godinama pre toga dajemo punu podršku palestinskom pokretu otpora protiv okupacije, aparthejda i genocida. Poručujemo i da ćemo se svakodnevno boriti protiv relativizacije i razvodnjavanja podrške Palestini. Poručujemo i da, zajedno sa saveznicima u Palestini i širom sveta, nećemo dozvoliti da za nekoliko decenija dođemo do situacije da ne postoji više ništa što bi se moglo nazvati Palestinom, pa da onda univerziteti kolonizatora u Izraelu i širom zapadnog sveta ceremonijalno izgovaraju priznanje krađe zemlje.
Živeo otpor imperijalizmu! Živela Palestina!
