Najnovija otpuštanja radnika u fabrici „Gruner“ u Vlasotincu su još jedan u nizu primera pogubne ekonomske politike srpskih vlasti. Kada je ova fabrika otvorena, u njoj je bilo zaposleno oko 750 radnika, dok danas zapošljava njih 74, uz najavu novih otpuštanja zbog, kako je navedeno, „smanjenog obima posla“.

Priča iz Vlasotinca podseća na ono što se dešava i u drugim gradovima temeljno deindustrijalizovane Srbije. Strani investitori dobijaju od države subvencije po radnom mestu i sve druge privilegije, a kada im te povlastice isteknu, pokupe se i odu. U međuvremenu niti su suštinski poboljšale ekonomsku sliku kraja u kome su otvorile pogon, niti su zaposlenima poštovali zakonska prava, niti su im unapredili položaj, niti su uložili u osavremenjivanje proizvodnje.

Aktuelna politička i ekonomska elita na vlasti je vazalna i kompradorska, odnosno u službi interesa stranog i krupnog kapitala. U našoj zemlji ne poštuju se ni minimalna prava zagarantovana izuzetno nepovoljnim radnim zakonodavstvom. Ni radničkoj klasi, ni ostalim građanima, ni državnom budžetu dugoročno ne odgovara ovakav sistem funkcionisanja ekonomije.

Zalažemo se za ekonomski zaokret u pravcu reindustrijalizacije, pokretanja proizvodnje u fabrikama koje bi bile u javnom vlasništvu i zaštitu radnih prava zaposlenih u njima kao i prava na zdravu životnu sredinu u mestima koji su izloženi rizicima od rudarenja i drugih opasnosti usled sprovođenja logike u kojoj je maksimalizacija profita eksploatatora jedini rezon.

Posle 35 godina tranzicije ne postoji nijedan sektor u privredi koji funkcioniše bolje, sa više profita i više zaposlenih nego što je to bio slučaj u doba socijalizma — što je najbolji dokaz da privatizacija nije rešenje i da se sa njom mora stati!