Svesna velikog nezadovoljstva naroda njenom vlašću i možda uviđajući da je previše pobedila u klasnom ratu protiv radnog naroda, srpska ispostava MMF-a i Svetske banke pod kodnim imenom Vlada Srbije je odlučila da pokuša da smanji cene hrane u prodavnicama. Izgleda da je došlo do šumova u komunikaciji sa centralom. Naime, nedavno je održan sastanak između ministra unutrašnje i spoljne trgovine Jagode Lazarević i ministra finansija Siniše Malog, jedne strane, i ambasadora Nemačke, Holandije i Belgije, kao i šefa Odeljenja za evropske integracije Kancelarije za EU, sa druge strane. U samom saopštenju Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine se navodi da je ovaj skup održan zbog "komentara" trgovinskih lanaca Delez i Lidl na Uredbu o ograničenju marži. Konkretni zaključci sastanka nisu objavljeni.
Naša javnost je ovim putem dobila još jednu potvrdu servilnog odnosa srpskih vlasti prema stranim investitoru i državama njihovog porekla. Uzmimo konkretno primer sektora maloprodaje. Sastanak je održan na zahtev ambasadora zemalja iz kojih potiču kompanije protiv kojih se vodi postupak zbog sumnje da su deo maloprodajnog kartela u Srbiji. Svi najveći trgovački lanci su u stranim, zapadnim rukama. Cena hrane u Srbiji je skoro jednaka proseku cena hrane u EU (96% od prosečne cene), dok se prosečna zarada kreće oko polovine prosečne zarade u EU. Trgovinski lanci Delez i Lidl spadaju među 30 preduzeća koja su ostvarila najveći profit u prošloj godini u prošloj godini u Srbiji. Preciznije, Delez je 10. najprofitabilnija kompanija sa ostvarenom dobiti od oko 63 miliona evra, dok je Lidl 26. na listi sa profitom od oko 41 milion evra. Dakle, može se videti da upravo oni koji diktiraju EU cene hrane u zemlji u kojoj su plate upola manje nego u EU i time ostvaruju enormni profit, mogu svojim "komentarima" dovesti do sastanka naših ministara sa njihovim ambasadorima.Ključno je primetiti da je problem koji opisujemo sistemski i da nije u pitanju isključivo šteta koju vladajuća garnitura čini narodu samo iz razloga ličnih mana pojedinačnih političara, njihove nekompetentnosti ili moguće korumpiranosti. Ispred sebe imamo strukturalni problem naše privrede.
Osnovni smer ekonomske politike nakon petooktobarskih promena se ne ogleda samo u privatizaciji društvene imovine stvorene tokom samoupravljanja, već i u uspostavljanju dominacije stranog kapitala u Srbiji. Prema dostupnim podacima, strane kompanije su tokom 2024. godine iz naše zemlje izvukle dobit od 4,6 milijardi evra. Srpske vlasti sve više gube sposobnost da održe makar privid samostalnosti u odlučivanju pri vođenju ekonomske politike. Vidimo kako se dokazuju lažnim tvrdnje liberalnih političara kako nije važno da li su najveća preduzeća u ključnim sektorima privrede domaća ili strana. Prepuštanje bankarskog, maloprodajnog i drugih vitalnih delova privrede strancima nužno dovodi do, u najboljem slučaju, ograničenja državnog suvereniteta. Nikakav diplomatski talenat ne može spasiti državu koja je ekonomska zavisna od strane koja sedi prekoputa stola. Tokom krize izazvane koronavirusom, nemački zvaničnici su davali izjave u kojima su nemačkoj javnosti obećavali da neće biti dopušteno da ključni sektori privrede dođu u ruke stranih kompanija, dok se u dominantnom delu srpske javnosti ovo pitanje uopšte i ne postavlja, moguće iz razloga što je bezmalo sve prodato.
Strane kompanije u zemljama poput naše su zaštićene tzv. klauzulama o stabilizaciji koje štite ta preduzeća tako što "zamrznu" zakone države-domaćina u trenutku kad je investicija započeta, odnosno garantuju da se "uslovi poslovanja" neće pogoršavati. U sporu između države i investitora povodom navodnog ili stvarnog kršenja prava investitora neće biti nadležni domaći sudovi i neće se primeniti srpsko pravo, već će suditi arbitražni sud u inostranstvu i primeniće se strano pravo - nije teško pogoditi ko će pobediti u toj utakmici. Može se videti tačnost sažete i jasne izjave ekonomiste Nebojše Katića da je strana investicija vid duga. Samo su isplate duga drugačije uobročene, umesto kamate se isplaćuje suštinski garantovani profit.
Da bi se postigla konkuretnost u cenama i u kvalitetu roba i usluga, neophodno je da proces reindustrijalizacije i uspostavljanje efikasne masovne poljoprivredne proizvodnje budu pod okriljem krupnih javnih preduzeća. Tako bi se postigla ekonomija obima, smanjili troškovi poslovanja i racionalno rasporedila radna snaga i tehnička sredstva. Takođe, neophodno je pokretanje sistema javnih trgovinskih lanaca koji bi uz politiku niskih marži obezbedili mogućnost malim lokalnim proizvođačima da se njihova roba nađe na tržištu. Sa privatizacijama i rasparčavanjem velikih poslovnih sistema treba prestati.
Razvoj zasnovan na petooktobarskim politikama nam je dao današnju Srbiju - državu ekonomski ucenjenu i u najvećoj meri nesposobnu da vodi suverenu politiku u pogledu svoje privrede. Izanđala priča o šestom oktobru se dokazala ne samo kao zamorna, već i kao neistinita jer je šesti oktobar i te kako svanuo.
Pred nama je borba za socijalizam. Biće zahtevna, ali počinje od toga da znamo gde smo.
