Intervju našeg člana Dušana Dudukovića za francuski “Information Ouvrier” - glasilo Nezavisne radničke partije - POI (Partie ouvrier independent).
Kakva je društvena situacija u Srbiji (kupovna moć, nezaposlenost, privatizacija, deregulacija, povećani ratni budžet, represija…)?
Za detaljno objašnjenje društvene situacije u Srbiji bile bi potrebne stranice i stranice teksta. Ukratko, ona je trenutno, uz pozadinu posledica gotovo totalne deindustrijalizacije 1990-ih i 2000-tih, obeležena prekodecenijskom politikom privlačenja direktnih stranih investicija, putem kojih su širom unutrašnjosti Srbije (uz velike državne subvencije investitorima) otvorene brojne manje fabrike i pogoni. Međutim, poslednjih godinu dana, ispostavlja se da je takva ekonomska politika vladajuće Srpske napredne stranke, i definitivno na svom zalasku, te mnoge od tih subvencionisanih stranih fabrika, još više smanjuju ionako mali broj radnika, ili u potpunosti obustavljaju svoje aktivnosti u Srbiji i sele se na još jeftinija tržišta. Sa druge strane, u većim gradovima poput Beograda i Novog Sada, primetno je da se akumulira veliki novac i da je standard ozbiljnog dela građana osetno veći. Grade se luksuzni stambeni kompleksi, otvaraju se skupi restorani i prodavnice, i evidentno postoje ljudi koji sve to mogu da priušte. Srednja i viša srednja klasa u ovim gradovima takođe su u primetnom porastu, em zbog ubrzanog razvoja svih grana uslužnog sektora, em zbog dolaska brojnih firmi iz spektra informaciono-komunikacionih tehnologija u kojima su plate zaposlenih po dva-tri puta veće od prosečne plate u Srbiji, a ponegde i više od toga. Takođe, značajan novac kojim država između ostalog pokušava da osigura socijalni mir, dolazi iz međunarodne trgovine oružjem, odnosno proizvodnjom i prodajom oružja i municije namenjenih često državama koje su u aktivnim sukobima.
U Srbiji su najavljeni izbori za 25. oktobar, kako bi se „rešila kriza“ (prema rečima predsednika Vučića) i „smirile tenzije“ (prema rečima premijera Đura Macuta). Koji različiti oblici otpora protiv režima (ponekad nametanje delimičnih ustupaka) su doveli do toga da režim bude u ćorsokaku?
Nakon višegodišnjih talasa građanskih protesta, pokretanih zbog različitih povoda još od 2016. godine, a od kojih su svi bili manje ili više neuspešni, iako su često bili i masovni (verovatno jedini izuzetak je protestni talas pokrenut protiv otvaranja Rio Tinto rudnika u zapadnoj Srbiji), prvi put se dogodilo da jedan protestni pokret uspe da obori jednu vladu (2025.) i potom godinu dana kasnije izazove vanredne izbore, pratkično oborivši još jednu vladu. Velika razlika u odnosu na prethodnih 10 godina može se tražiti i u uzroku za pokretanje ovog protestnog talasa, ali i u njegovim metodama i taktikama. Protesti su inicijalno započeti kao reakcija na pad nadstrešnice na nedavno rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu koja je usmrtila 16 ljudi, a nakon inicijalnog nasilja pripadnika vladajuće stranke nad ljudima koji su protestovali prvih nedelja, izbile su studentske blokade fakulteta. Upravo te blokade donele su veliku promenu u odnosu na protestne šetnje i skupove koji su bili dominantni vid protesta prethodnih godina. Zauzimanje fakulteta i mobilisanje hiljada studenata kroz direktno-demokratske procese odlučivanja na tzv. „plenumima“ koji su formirani unutar svakog od njih, dali su podlogu za izgradnju do sada kod nas neviđene spontano pokrenute strukture. Vlast nije znala kako da se nosi sa studentima u blokadi prvih nedelja i meseci, a za to vreme, studenti su obezbedili podršku svojih profesora, ali su se i povezali sa drugim društvenim grupama koje su bile spremne na proteste – radnicima u prosveti, advokatima, poljoprivrednicima, a uspostavljene su veze i sa svim nacionalnim sindikatima, koje su studenti uspeli da po prvi put okupe na jednom mestu prilikom organizovanja protesta za Prvi maj 2025. Nakon toga, studenti su imali masovnu podršku naroda, i počeli su i sa drugim taktikama, poput protestnih šetnji koje su se odvijale između gradova, pozivanjem naroda da u svojim mestima organizuju lokalne „zborove građana“ (na šta su se građani i odazvali, i nastala je ogromna mreža lokalnih zborova koji su bili bitni za širenje infrastrukture širom zemlje), masovnim skupovima, i na kraju, učešćem u vanrednim lokalnim izborima u više manjih mesta u unutrašnjosti Srbije, od kojih su u nekoliko njih bili nadomak pobede. Uz takvu atmosferu u društvu, i skoro dve godine neprekidnog protesta, vlast je u poziciji da mora da pokuša da putem izbora konsoliduje svoje redove, vrati poverenje svojih birača pobedom kojoj se nadaju i na taj način zaustavi masovnost ovog studentskog pokreta.
Kako se PRL približava i uključuje u predizbornu kampanju za izbore 25. oktobra?
Partija radikalne levice je još ranije najavila da na ovim izborima neće učestvovati, ne želeći da na bilo koji način sabotira studentski pokret koji smo kritički podržavali od samog pokretanja blokada. Pažljivo pratimo formiranje Studentske liste, i javno objavljene programske dokumente, uz redovnu komunikaciju sa levim i progresivnim delovima pokreta, i polažemo nadu u to da će te progresivne snage unutar pokreta uspeti da i na dalje imaju dovoljan uticaj na pravac celog pokreta. U skladu sa tim, naši partijski organi poslednjih dana se sastaju i diskutuju o načinu na koji ćemo se javno oglasiti po pitanju podrške studentima na izborima, i očekujemo da će već tokom ove nedelje biti doneta takva odluka.