Danas obeležavamo godišnjicu smrti Svetozara Markovića, začetnika socijalističke ideje i socijalističkog pokreta u Srbiji.

Inspirisan slobodarskom i pobunjeničkom tradicijom naroda u Srbiji, idealima ruskih narodnjaka, i Marksovom naučnom razradom socijalizma, Svetozar Marković je bio i ideolog i neumorni borac za pravedno društvo.

Svetozar se borio protiv Obrenovićevskog policijsko-"liberalnog" poretka i mučnog, sporog hoda kneževine Srbije u gazdinski kapitalizam: puta na kojem će - jasno je uočavao - srpski radnik i seljak biti alati za bogaćenje šake profitera, a sama Srbija plen evropskog kapitala. Insistirao je na radničkom i zanatlijskom udruživanju, na narodnom suverenitetu i samoupravi, i na strategiji autentičnog domaćeg industrijskog razvoja kao polaznim tačkama za socijalistički preobražaj društva. Među prvima se u Srbiji zalagao za slobodu žena i potpunu ravnopravnost žena i muškaraca.

Sa velikom dalekovidošću se protivio idealizaciji "civilizovanog" i "razvijenog" zapada. Oštro je kritikovao one evropske socijaldemokrate koji su, pod parolama tobožnjeg "napretka", branili kolonijalne pohode svojih imperija i podržavali vladavinu bogatih evropskih prestonica poput Beča nad siromašnim zemljama i narodima periferije.

Beskompromisno se zalagao za uništenje dve carevine između kojih je bio podeljen Balkan - feudalne osmanske i feudalno-kolonijalne austrijske. Zalagao se i borio za oslobođenje i ujedinjenje srpskog naroda, ali ne u kapitalističku monarhiju svezanu i osakaćenu uskom nacionalnom politikom; nego u široku zajednicu slobodnih i ravnopravnih balkanskih naroda izgrađenu na revolucionarnim temeljima.

Svetozar se za svoje ideje organizovao, borio, i razvijao ih kroz praksu; nije pristajao na ulogu pasivnog mislioca. Aktivno je radio na okupljanju socijalističkih i radikalno-demokratskih snaga u tadašnjoj Srbiji. Svoje teze o udruživanju je sprovodio u delo osnivanjem i pomaganjem radničkih, zanatlijskih i potrošačkih zadruga. Svoj stav da srpski narod treba da se oslobodi vlasti dveju carevina - i to ne kroz dvorske kombinacije, nego autentičnom narodnom pobunom - je iskazao u praksi, aktivno pomažući u pripremi ustanka u Bosni i Hercegovini protiv osmanske vlasti i feudalizma. Ustanak će buknuti samo nekoliko meseci nakon njegove smrti.

Zbog svojih slobodarskih pogleda i delatnosti, Svetozar je više puta proterivan i zatvaran; kako od kneževsko-srpskih tako i od austrougarskih vlasti. Robija u kneževskim tamnicama mu je trajno narušila zdravlje i umro je 1875. godine na putu, u dvadeset devetoj godini života. Za sobom je ostavio bezbroj vrednih spisa i dela i klicu organizovanja koja će izrasti u širok radnički i socijalistički pokret.

Baštinimo ime i delo Svetozara Markovića kao deo bogate slobodarske i socijalističke tradicije naroda Srbije.