Narodna Skupština Republike Srbije ovih dana je po hitnom postupku usvojila lex specialis kojim se ubrzava proces rušenja ostataka zgrade teško oštećene u NATO agresiji na Jugoslaviju u proleće 1999. godine.
Država, koja nakon punih 26 godina i više promena vlasti nije pomerila ni ciglu unutar ruševina, sada hita najpre da raščisti građevinski otpad, a zatim da, po svemu sudeći, proda zgradu i kompletnu lokaciju zetu aktuelnog predsednika SAD Donalda Trampa, Džaredu Kušneru.
Nema sumnje da je cilj ovakve pogodbe sticanje poverenja za srpsku vlast u centru današnjeg globalnog poretka. Trgovinom državne imovine stiče se lična korist čime se ponavlja gvozdeni zakon kapitalizma prema kome je profit uvek u privatnim džepovima, a troškove snose država i njeni građani.
Pošto se ovo zdanje nalazi u samom administrativnom centru Beograda i skoro u potpunosti je okruženo institucijama izvršne, sudske i vojne vlasti, prodajom zgrade i izgradnjom elitnog hotela u privatnom vlasništvu na simboličan način očitava se upliv multinacionalnog kapitala u samo srž državnog organizma. Time se država još jednom povlači ispred privatnog inteeresa i pokazuje u čijim je rukama.
Zgrada Generalštaba delo je arhitekte Nikole Dobrovića i predstavlja modernističko savršenstvo. Osim što korespondira sa neporednim okruženjem, ona je svojim kaskadama podsećala na kanjon Sutjeske i najslavniju epopeju NOVJ 1943. godine. Zgrada je, na taj način, dvostruki simbol otpora našeg naroda imperijalizmu i agresiji odnosno fašizmu u doba Drugog svetskog rata i zapadnom imperijalizmu u smiraj XX veka. Rušenjem ove zgrade ruši se kolektivna memorija na hrabrost i otpor jednog malog naroda. Ruši se još jedno svedočanstvo NATO zverstava.
Rušenjem ove zgrade, takođe, uklanja se još jedno bitno nasleđe modernizma u Beogradu i Srbiji. Istog onog modernizma koji je toliko toga iza sebe ostavio u čitavoj bivšoj Jugoslaviji i u čiju je čast pre nekoliko godina priređena monumentalna izložba u muzeju MOMA u Njujorku. Od početka tranzicije u svim bivšim jugoslovenskim republikama na delu je krstaški obračun sa modernističkim delima kako bi se i na taj način raskinulo sa tim idejama i praksom.
Naposletku, sama primena lex specialisa u ovom slučaju nije samo nastavak prakse sa kojom smo se sretali u slučajevima Beograd na vodi ili EKSPO nego sistematski način zaobilaženja odredbi domaćeg zakonodavstva. Umesto toga, prednost preuzimaju međunarodni ugovori domaćih vlastodržaca sa privatnim investitorima iz belog sveta pri čemu se moć prljavog novca suvereno ističe iznad pozitivnog prava. Ukoliko Srbija u praksi zadržava izvestan suverenitet, on se iz dana u dan sužava na sve manje područje.
Prodaja Generalštaba je prodaja prošlosti, prodaja slobode, prodaja državnog bogatstva, prodaja časti i prodaja dostojanstva. Pozivamo sve dobronamerne i slobodoljubive ljude u Srbiji da se žestoko bore protiv novih poniženja marionetske i kleptokratske vlasti.
