Belgijski načelnik Generalštaba Frederik Vansina upozorava da će naredni period biti daleko nepredvidiviji i opasniji, „svi će se naoružavati do zuba“, i da je evropska strateška autonomija moguća, ali u okviru NATO, a ne EU.
Ova izjava nije ništa drugo do otvoreni manifest evropskog imperijalizma u njegovoj savremenoj fazi. Pod plaštom „bezbednosti“ i „odbrane“, evropske vladajuće klase pripremaju svoje stanovništvo za novi ciklus militarizacije, sukoba i eksploatacije, sve u cilju očuvanja sopstvenih ekonomskih interesa i globalne pozicije kapitala. Ova izjava predstavlja jasan primer kako se bezbednosni diskurs koristi za legitimizaciju militarizacije društva u interesu kapitalističkih elita. Iza upozorenja o navodnom ratu sa Rusijom do 2030. godine krije se politička agenda koja za cilj ima povećanje vojnih budžeta i jačanje vojno-industrijskog kompleksa.
Narativ o neizbežnoj pretnji i potrebi da Evropa „bude spremna za rat“ funkcioniše kao sredstvo proizvodnje straha. Taj strah služi da se stanovništvo privikne na ideju stalnog naoružavanja, većih izdvajanja za vojsku i smanjenja socijalnih davanja. Kada ministar kaže da ni dva odsto BDP-a za vojsku nije dovoljno, on zapravo poručuje da će radnička klasa plaćati još veću cenu kroz poreze, inflaciju i smanjenje socijalnih prava, kako bi se finansirali ratni planovi i profitirali proizvođači oružja, odnosno on najavljuje dalje preusmeravanje kapitala u ruke privatnih kompanija koje profitiraju od proizvodnje oružja.
Posebno je indikativno njegovo nezadovoljstvo „sporim razvojem odbrambene industrije“ i činjenicom da kompanije oklevaju da povećaju proizvodnju bez garancije dugoročne potražnje. Time se jasno otkriva suština problema: rat i priprema za rat posmatraju se kroz prizmu tržišta i profita. Problem, dakle, nije opasnost od rata, već to što kapital još uvek ne ostvaruje dovoljno sigurnu i dugoročnu dobit iz proizvodnje oružja. Drugim rečima, mir je problem jer nije dovoljno profitabilan.
Priča o „strateškoj autonomiji“ Evrope predstavlja iluziju. Bilo u okviru NATO-a ili formalno izvan njega, Evropa ostaje deo istog imperijalnog bloka koji funkcioniše kroz vojnu silu, ekonomski pritisak i političku dominaciju nad slabijim državama. Razlika između „evropske“ i „američke“ dominacije je samo u raspodeli moći unutar istog sistema eksploatacije.
Evropa se kroz ovakve poruke priprema ne samo za potencijalni sukob, već i za dalje disciplinovanje sopstvenog stanovništva. Umesto da se resursi usmere na rešavanje realnih problema radničke klase, poput niskih plata, inflacije, nesigurnih radnih uslova i urušavanja javnih sistema, političke i ekonomske elite plasiraju narativ straha. Strah od spoljnog neprijatelja istorijski je jedan od najefikasnijih načina da se skrene pažnja sa unutrašnjih nejednakosti i eksploatacije.
Fokus na rat u Ukrajini i predstavljanje Rusije kao centralne pretnje služi i homogenizaciji javnog mnjenja i gušenju kritike. Zato se ovakva upozorenja moraju posmatrati kritički: ne kao objektivna nužnost, već kao politički alat koji služi očuvanju postojećeg sistema moći severoatlanskih imperijalista.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), kroz koji se Srbija postepeno integriše u pravni, ekonomski i politički okvir EU, time dobija dodatnu dimenziju: on više nije samo instrument ekonomske zavisnosti, već i mehanizam uvlačenja zemlje u širi sistem militarizacije i geopolitičkih sukoba. Izjave o potrebi povećanja vojnih budžeta, razvoja odbrambene industrije i pripreme za dugoročnu konfrontaciju jasno pokazuju pravac u kojem se EU kreće. U takvom kontekstu, ostanak Srbije u režimu SSP-a znači prihvatanje uloge periferije koja će, pored ekonomske eksploatacije, biti potencijalno uključena u logističku, političku ili čak vojnu podršku interesima evropskog kapitala.
Zahtevamo istupanje Srbije iz SSP-a jer to više nije samo ekonomsko pitanje, već i pitanje odbacivanja učešća u imperijalističkim zločinačkim ratovima i njihovim ratnim projektima. Zato je istupanje iz SSP-a nužan politički korak ka očuvanju suvereniteta i izgradnji društva koje neće biti podređeno logici profita, militarizacije i imperijalnih ambicija.
